U današnjem članku vam pišemo na temu izuzetne ljudske priče o pronalasku bebine sudbine na zgarištu, što nas podsjeća na neizrecive horore rata, ali i na nevjerojatnu moć nade, ljubavi i zajedništva.
Ova priča, koja se temelji na stvarnom događaju, govori o maloj bebi pronađenoj na zgarištu kuće tokom rata u Bosni i Hercegovini 1992. godine, a koja je, nakon mnogo godina, ponovo pronašla svoje korene i biološke roditelje.Godina je 1991., Jugoslavija je bila na rubu raspada, a Muhamed Bećirović iz Kalesije živio je miran život s voljenom suprugom Senadom i dve ćerke. Međutim, sa početkom rata 1992. godine, njegov život se pretvorio u noćnu moru.
Srpska vojska odvela je njegovu porodicu, a on nije znao ništa o njihovoj sudbini dugi niz godina. Ova priča, premda ispunjena tugom i patnjom, otkriva nevjerojatnu sudbinu devojčice koja je, naizgled, ostavljena da propadne među ruševinama, a ipak je pronašla put ka životu i ljubavi.
- Devojčica od svega 11 meseci pronađena je u kolevci između pepela i ruševina, gotovo uništena, ali i dalje živa. Srpski vojnik, koji je naišao na nju, odmah je shvatio da je mora spasiti. On ju je odneo svojoj majci Ruži, gde je boravila dva meseca, a zatim je predata Centru za socijalni rad. Tu je u njenom životu prvi put kročila žena po imenu Desa, koja je obratila pažnju na ovu siročad i poverila je Zdravki Elez na brigu. Posle nekoliko meseci, devojčica je otišla u Beograd, gde je započela novi život.
U Beogradu je dobila novo ime – Mila, a usvojili su je Živana i Živko Janković, bračni par koji je prošao kroz strašnu tragediju gubitka svojih sinova u saobraćajnoj nesreći. Mila je odrasla u ljubavi i toplini, u porodici koja nije gledala na nacionalnost, već samo na to koliko je neko dobar čovek. S godinama, njena priča postala je simbol nade za mnoge koji su pretrpeli gubitke i strahote rata.
No, usprkos sreći koju je našla u Beogradu, Senida je oduvek znala da je usvojena, te je 2006. godine odlučila saznati više o svojoj prošloj životnoj priči. Otkrila je da je zapravo rođena kao Senida Bećirović, i da je posle napada na njeno selo spašena od strane vojnika Milenka Vidakovića, koji ju je odneo svojoj majci. Nakon njegove smrti, devojčica je završila u centru za socijalni rad, a sudbina ju je kasnije odvela u Beograd.
Njena potraga za istinom bila je duga, ali nije bila bez uspeha. Senida je postala prva osoba u istoriji Crvenog krsta BiH koja je pronađena živa nakon šesnaest godina. Iako je rastla u ljubavi, kako je ušla u tinejdžerske godine, porodična sreća se počela raspadati, a to je bio početak novih teškoća. Porodica Janković nije znala kako da se nosi s njenim adolescencijom, pa je Senida, iako voljena, završila u domu.
- Godine su prolazile, a potraga za njenim biološkim roditeljima nastavljena je. Iako je tetka u Bosni 1993. godine videla oglas u novinama o bebi iz Bosne, porodica Janković nije verovala da je to njihova usvojena devojčica. Dugo vremena, njihovi tragovi nisu se sreli, ali 17 godina nakon što je Mila postala odrasla žena, ona je konačno postala Senida Bećirović.
Danas Senida živi u Sarajevu sa svojom tetkom. U kontaktu je s ocem Muhamedom i nastavlja svoju potragu za majkom Senadom i sestrom Sandrom. Njena priča, ispričana kroz dokumentarac, postala je simbol nade i obnovljene ljubavi, pokazujući da je i nakon najtežih ratnih godina moguće pronaći izgubljene.
Ova nevjerojatna priča o bebi pronađenoj na zgarištu ne samo da nas podsjeća na strahote rata, već i na snagu ljudske volje, nade i ljubavi koja ponekad može prevazići sve prepreke, čak i najgore trenutke u ljudskoj istoriji.
