U današnjem članku pisat ćemo o tome šta djeca mogu da naslijede od svojih baka.Naši stari su govorili da se žena, kada se uda za muškarca, ujedno udaje i za njegovu porodicu.
To ne znači samo prihvatanje novih običaja i navika, već i činjenicu da se geni koji dolaze iz muževljeve loze prenose na decu i oblikuju njihovu budućnost. U toj složenoj mreži nasleđivanja značajnu ulogu ima i svekrva, odnosno baka sa očeve strane, čiji deo genetskog materijala može direktno preći na unuke.
- Prema rečima ruskog genetičara dr Sergeja Kiseljova, profesora i stručnjaka za biotehnologiju i molekularnu genetiku, baka i unuk dele čak 25% genetskog materijala. To znači da je svako dete četvrtina svoje bake. Ipak, iako taj procenat zvuči jasno, način na koji će se geni kombinovati mnogo je složeniji. Kiseljov objašnjava da se geni mogu uporediti sa špilom karata – svaki roditelj detetu prenosi svoju polovinu, ali se u tom špilu nađu razne kombinacije prethodnih generacija. Upravo zato niko ne može unapred tačno predvideti koje osobine će dete naslediti.
Važno je naglasiti da se genetsko nasleđivanje razlikuje u zavisnosti od toga da li je u pitanju baka sa majčine ili očeve strane. Bake sa majčine strane podjednako prenose 25% gena i na unuke i na unuke, dok bake sa očeve strane prenose X hromozome samo na unuke. To praktično znači da devojčice dobijaju polovinu svojih X hromozoma i od bake sa majčine strane i od bake sa očeve strane, dok je kod unuka situacija drugačija – oni te gene ne nasleđuju na isti način.
Kada je reč o spoljašnjim osobinama, genetika takođe ume da iznenadi. Postoje dominantni i recesivni geni. Na primer, plave oči spadaju u recesivne osobine, dok su smeđe oči dominantne. Ako je baka imala plave, a deda smeđe oči, veća je verovatnoća da će dete naslediti tamnu boju, ali gen za plave oči ostaje prisutan i može se pojaviti kod unuka, čak i ako je na njega porodica već zaboravila. Upravo zato se često dešava da se osobine poput boje očiju, kose ili građe preskoče jednu generaciju pa se pojave u sledećoj.
- Kiseljov naglašava da je jedini pouzdan način da se predvidi nasleđivanje određenih osobina ili sklonosti – genomska analiza. Tek kada se detaljno ispita genetski materijal bake, dede, majke i oca, moguće je sa sigurnošću govoriti o tome koje predispozicije mogu preći na dete. Bez tih podataka, sve ostaje u sferi nagađanja.
Posebno osetljiva tema su genetske bolesti. One se takođe mogu prenositi kroz generacije, a njihovo ispoljavanje zavisi upravo od toga kakav „genetski koktel“ dete nasledi. Kao primer, genetičar navodi nasledni rak dojke, koji se prenosi po ženskoj liniji. Ako je baka nosilac ovog gena, postoji velika verovatnoća, čak do 75–80%, da će ga naslediti i majka, a samim tim povećavaju se šanse da i unuka ponese ovu predispoziciju. Kod dečaka, ovaj gen se neće manifestovati, ali on može postati prenosilac i proslediti ga svojoj ćerki. Na taj način stvara se lanac prenosa: baka – otac – ćerka.
Osim onkoloških, i druge nasledne bolesti mogu se preskočiti jednu generaciju pa se javiti kod unuka. Zbog toga se u genetici često govori da dete može naslediti osobine i bolesti od predaka kojih se ni ne seća. Ipak, nauka danas pruža velike mogućnosti. Savremena medicina i napredak u polju genetike omogućavaju pravovremeno testiranje i otkrivanje rizičnih gena, što pomaže u prevenciji ili smanjenju rizika od oboljenja.
Zaključak genetičara je da svako dete nosi jedinstvenu kombinaciju gena svojih predaka i da upravo ta raznolikost čini svako ljudsko biće posebnim. Iako se može reći da je dete četvrtina svoje bake, ono ipak nije njena kopija, već jedinstvena celina stvorena mešanjem različitih genetskih faktora. Genetika je, na kraju, poput igre karata – znamo pravila, ali ishod svake partije ostaje neizvestan.
