U današnjem članku želimo vam pokazati kako monahi održavaju svoju odjeću.Umjesto praška za pranje rublja oni koriste prirodne supstance i pri tome očuvljavaju tkaninu svoje odjeće.
Monahinje širom Balkana i dalje koriste drevne, prirodne metode za pranje odeće, verno tradiciji i zdravlju. Iako je u današnjem svetu pranje veša postalo modernizovano uz pomoć komercijalnih deterdženata, omekšivača i veštačkih mirisa, mnogi manastiri ostaju posvećeni jednostavnosti, čistoti i očuvanju prirodnih tkanina. Veš koji se osuši na konopcu u ovim manastirima ima specifičan, prirodan miris, koji podseća na prošla vremena, prepun prirodnih esencija i bez sintetičkih mirisa.
- Za pranje i omekšavanje tkanina, monahinje koriste mešavinu alkoholnog sirćeta i etarskih ulja, što se pokazalo kao savršen način za očuvanje zdravlja, tkanina i prirodne svežine. Sirće ima brojne prednosti koje ne samo da poboljšavaju kvalitet tkanine, već i čine veš prijatnim na dodir. U manastirima, ovaj prirodni postupak koristi se umesto konvencionalnih omekšivača. Količina sirćeta koja se koristi za poslednje ispiranje je vrlo jednostavna – oko 100 ml alkoholnog sirćeta, a zatim se dodaju 10 kapi etarskog ulja po izboru, koje može biti lavanda, limun, čempres ili bilo koje drugo prirodno ulje koje ima umirujući ili osvežavajući miris.
Sirće ima nekoliko ključnih funkcija. Ono omekšava tkaninu, neutrališe neugodne mirise, a istovremeno uklanja kamenac iz vode. Na taj način, vaša odeća postaje nežnija i prijatnija za kožu. U mnogim slučajevima, monahinje biraju lavandu zbog njenog umirujućeg efekta, dok limun pruža osvežavajući miris koji podseća na proleće. Etarska ulja, koja se koriste u ovom receptu, ostavljaju blagi miris koji je prirodan i ne nadmašuje osećaj svežine kao sintetički parfemi.
Pored toga što čuva zdravlje, ovaj metod ima i ekološke prednosti. Ne koristi se plastika, mikroplastika, teške hemikalije ni štetni plinovi koji nastaju prilikom isparavanja komercijalnih deterdženata. Ovim pristupom, tkanine se prirodno čuvaju i produžava se njihov vek trajanja. Sušenje veša na konopcu, obavezno na suncu i vetru, također doprinosi očuvanju kvaliteta tkanine. Sunčeva svetlost prirodno dezinfikuje odeću, dok svež vazduh doprinosi karakterističnom mirisu koji se često povezuje sa manastirskim okruženjem. Sušenje veša na ovaj način takođe je ekološki prihvatljivo jer ne koristi energiju iz električnih uređaja, kao što je sušilica, čime se smanjuje potrošnja energije.
- Za pranje veša, monahinje često koriste domaći sapun ili prirodni prašak za pranje. U nekim slučajevima, koriste i konvencionalne deterdžente, ali uz ovu kombinaciju sa sirćetom, čak i klasični deterdženti donose slične blagodati. Korišćenje prirodnih sastojaka ne samo da štedi novac, već pruža sigurnost za kožu i smanjuje izloženost štetnim hemikalijama koje se često nalaze u komercijalnim proizvodima. Na taj način, i ekološka svest i briga o zdravlju dolaze u prvi plan.
Ovaj jednostavan, ali delotvoran recept predstavlja povratak prirodi i pokazuje da, iako su moderne tehnologije uzele maha, postoje načini da se očuvamo od štetnih uticaja današnjeg života. Bez potrebe za skupim i potencijalno štetnim proizvodima, monahinje sa lakoćom koriste sastojke koji su lako dostupni, a pri tome čuvaju kako prirodu, tako i zdravlje.
U današnjem svetu koji je prepun plastičnih proizvoda i hemikalija, monahinje nam pokazuju da je ponekad najbolje okrenuti se jednostavnim rešenjima koja su u skladu sa prirodom. Tako su, umesto sintetičkih sredstava, odabrale prirodne alternative koje ne samo da pružaju vrhunski kvalitet pranja, već imaju i dugoročne koristi za naše zdravlje i okolinu.
