Za pravoslavnu crkvu sutra je veliki praznik.Srpska pravoslavna crkva i vernici sutra obeležavaju poseban praznik posvećen svetim mučenicama Veri, Nadi, Ljubavi i njihovoj majci Sofiji.
Ovaj dan u crkvenom kalendaru zauzima značajno mesto, jer nije reč samo o sećanju na njihovo stradanje, već i o simbolici koju nose njihova imena. Upravo zbog toga praznik se smatra jednim od najnežnijih i najsvetlijih, jer je posvećen ženama i deci, naročito ćerkama.
Postoji verovanje da devojčice na ovaj dan treba obradovati poklonom, pa makar on bio i sasvim skroman. Taj čin se doživljava kao znak pažnje, ljubavi i blagoslova, a ujedno i kao način da se očuva uspomena na hrabrost i postojanost koje su pokazale ove mučenice.
- Iza praznika stoji potresna priča o stradanju. Sofija je bila udovica koja je sama podizala svoje tri ćerke – Veru od dvanaest godina, Nadu od deset i Ljubav od devet godina. Uprkos teškim vremenima, vaspitavala ih je u duhu hrišćanske vere, učeći ih da budu odane Hristu i da se ne pokolebaju pred iskušenjima.
U vreme cara Hadrijana, tokom progona hrišćana, Sofija i njene ćerke su uhapšene i izvedene pred cara. Kada su odbile da se odreknu svoje vere, Hadrijan je naredio da devojčice budu mučene. Njihova mladost nije bila prepreka surovosti, te su nevine stradale samo zbog svoje nepokolebljive vere. Majka Sofija, iako nemoćna da spase svoju decu, ostala je postojana i dostojanstvena, posmatrajući njihovu žrtvu.
Nakon što su mučenice preminule, Sofija je njihova tela sahranila van grada. Provela je tri dana i tri noći u molitvi na njihovom grobu, a zatim je i sama umrla 137. godine. Njena smrt doživljava se kao čin krajnje odanosti – i Bogu i svojoj deci. Zajedno sa ćerkama, Sofija je ušla u red onih koji su životom posvedočili veru i hrabrost.
- Njihova imena, koja znače Vera, Nada i Ljubav, postala su simboli temelja hrišćanskog života. Upravo zato narod na ovaj praznik veruje da se treba uzdržati od zlih misli, loših dela i zavisti, a dan posvetiti ljubavi prema bližnjima. Na taj način se ne samo obeležava uspomena na mučenice, već i neguje duh zajedništva, dobrote i čiste vere.
Ove svetiteljke svojim životima i smrću ostavile su snažnu poruku – da je prava snaga u postojanosti i iskrenoj veri, čak i u trenucima kada se suočavamo sa najvećim iskušenjima. Njihova mladost i nevinost dodatno naglašavaju dubinu tragedije, ali i veličinu žrtve koju su podnele. Zato se njihov praznik doživljava kao podsećanje na vrednosti koje prevazilaze svakodnevne brige i prolazne stvari.
Veruje se da onaj ko iskreno proslavi ovaj dan i pokaže ljubav, veru i nadu u svom životu, sebi i svojoj porodici donosi mir i blagoslov. Poklonjen cvet, sitnica ili čak samo lepa reč upućena detetu, naročito ćerki, smatra se simbolom pažnje i čuvanja tradicije.
U suštini, praznik Svetih mučenica i njihove majke Sofije nije samo sećanje na prošlost, već i poziv svima da žive u skladu sa tim vrlinama. Jer, vera daje snagu da izdržimo iskušenja, nada održava svetlost i u najmračnijim trenucima, a ljubav nas povezuje sa ljudima i čini da budemo bolji.
