Ovaj dan nije samo prilika za obavljanje posta, već i vreme kada se vernici podsećaju na važnost zahvalnosti Bogu i prirodi, kao i na duhovne vrednosti koje oblikuju njihov život
Stara poslovica kaže: “Ko se krstom krsti, taj Krstovdan posti”, a ovom izrekom završava se svaki oblik dvoumljenja o tome da li treba da se posti na jesenji Krstovdan. Prema crkvenom kalendaru, taj dan je predviđen za post, i to na ulju. Međutim, pored posta, ovaj dan treba posvetiti i radovanju, kao i zahvalnosti Bogu. Važno je setiti se svega onoga na čemu treba biti zahvalan, a tu zahvalnost treba i iskazati.
- Ovaj dan nije samo vreme posta i duhovnog očistjenja, već i prilika da se posvetimo razmišljanju o svim dobrima koja imamo i da Bogu iskažemo svoju zahvalnost za sve darove koje nam je dao. U mnogim krajevima, veruje se da je Krstovdan takođe dan predskazanja. Na ovaj dan, narodi često prate vremenske prilike kako bi predvideli šta će doneti zima i naredna godina.
Na primer, ako je na Krstovdan oblačno, narod veruje da će zima biti bogata snegom. S druge strane, suvo vreme tog dana predviđa sušnu godinu. Verovanja koja se prenose s generacije na generaciju često se temelje na iskustvima i opažanjima predaka, a koja su kroz vreme postala deo narodnog verovanja. Kiša koja pada o Krstovdanu se tumači kao znak da će zima biti blaga, dok grmljavina tog dana predskazuje plodnu godinu, bogatu plodovima i dobrim urodom.
Zanimljivo je i to da ako do Krstovdana laste ne odu, to se tumači kao znak da zima neće biti oštra i da neće biti velike hladnoće. Ova verovanja nisu samo običaji, već i deo tradicije koja se prenosi kroz vreme, stvarajući tako posebnu povezanost između ljudi, prirode i duhovnih vrednosti.
Osim toga, na jesenji Krstovdan poseban značaj imaju ljudi koji su rođeni tog dana. Veruje se da ljudi rođeni na Krstovdan nose “senku Časnog krsta” i da su zbog toga pred Bogom posebno odgovorni za svoje postupke. Ova uverenja povezuju ljude rođene tog dana sa svetim Krstom, što im daje posebnu duhovnu težinu. Veruje se da takvi ljudi treba da vode računa o svojim delima i životu, jer su pred Bogom na neki način izuzetno odgovorni.
- S obzirom na to da je jesenji Krstovdan vreme kada se čini ne samo duhovni post, već i vremenska predskazanja, jasno je da ima duboko ukorenjeno značenje u narodnoj tradiciji. Ovaj dan je vreme kada ljudi, osim što se posvećuju duhovnim praksama, razmišljaju o budućnosti, o prirodi i njenim zakonitostima koje se, prema verovanjima, manifestuju kroz vremenske prilike tog dana.
Vreme na Krstovdan, kako se vidi kroz narodna verovanja, ima značajnu simboliku. Oblačno vreme znači sneg, suvo vreme sušu, a kiša i grmljavina predskazuju blagu i plodnu godinu. Ova verovanja su deo tradicije koja povezuje ljudski život s prirodnim ciklusima, a sve je to prožeto dubokim poštovanjem prirode i Božjih zakona.
Na kraju, jesenji Krstovdan je vreme kada treba spojiti duhovne vrednosti, obeležiti dan postom, ali i izražavati zahvalnost za darove života. Verovanja koja prate ovaj dan, od vremena do vremenskih uslova do sudbine ljudi rođenih na ovaj dan, čine Krstovdan posebnim trenutkom u životima vernika, čineći ga danom radosti, zahvalnosti i duhovne refleksije.
