Sutra je definitivno dan, kada je možćda i najveći svetac u Pravoslavnom kalendaru. Naime, sutra nam definitivno počinje ljeto, i trebalo bi se posjetiti groblje….
Dan kada su ljudi prvi put upoznali malog Isusa Hrista proslavljamo kao Sretenje 15. februara.
Četrdeset dana po rođenju, Bogorodica donese u Jerusalimski hram svog sina da ga po zakonu posveti Bogu. U hramu su ih ugledali starac Simeon i udovica Ana, koji su u malom Isusu prepoznali dugo čekanog Mesiju. Starac Simeon, pravedan i pobožan čovek, bio je uveren da neće umreti dok ne vidi Spasitelja. Kada je primio Isusa u naručje, izgovorio je čuvene reči: “Sad otpuštaš u miru slugu svog, Gospode, po reči svojoj, jer videše oči moje spasenje tvoje.”
Ovaj događaj simbolizuje susret Boga i čoveka, susret starog i novog zaveta, susret nade i ispunjenja. Fariseji su ovu vest javili caru Irodu, koji je odmah pomislio da je reč o novom caru o kome su mu zvezdari sa Istoka govorili. Uplašen da će izgubiti vlast, Irod je poslao ljude da ubiju Hrista, ali je porodica predosetila opasnost i po uputstvu anđela uputila se u Misir, gde su ostali dok pretnja nije prošla.
Sretenje se u narodu tumači kao dan kada se sreću zima i leto. Na nekim mestima se naziva i Obretanje, jer se veruje da se tog dana zima okreće ka letu. U narodnim predanjima postoji zanimljiva priča u kojoj zima kaže letu: “Ti meni daješ gole i bose ljude, a ja tebi obučene”, a leto odgovara: “Istina, ali se meni mnogo više raduju nego tebi.” Ovaj razgovor simbolizuje staru narodnu podelu godine na dva osnovna perioda – hladni i topli deo.
Jedno od najpoznatijih verovanja vezanih za Sretenje jeste ono o medvedu. Veruje se da na ovaj dan medved izlazi iz svog skloništa i posmatra da li vidi svoju senku. Ako je vidi, vraća se nazad u pećinu da odspava još šest nedelja, koliko će zima trajati. Ako nema senku, to znači da je kraj zime blizu i da proleće uskoro stiže. Ova tradicija je slična Prazniku mrmota u zapadnim zemljama.
Vrapci takođe imaju posebno mesto u narodnim verovanjima. Do Sretenja oni biraju svoje neveste, a na ovaj dan se venčavaju i tada su najglasniji i najbučniji. Zbog ovog verovanja, mladenci često izbegavaju venčanja na Sretenje, jer se smatra da brak zaključen tog dana neće dugo trajati.
Devojke su na Sretenje pomno pratile koga će prvo sresti ujutru, jer se verovalo da će njihov budući muž ličiti na prvog muškarca kojeg tog dana vide. Ovo verovanje je bilo naročito prisutno u ruralnim krajevima, gde su se mlade devojke nadale dobrom i vrednom mladoženji.
Ovaj praznik je krsno ime pojedinih rodova, a abadžije su ga uzele kao krsnu slavu svog esnafa. Sretenje, koje je narodna mašta obogatila nizom običaja i verovanja, posebno je značajno za srpski narod i zbog činjenice da se na ovaj dan dogodio jedan od najvažnijih trenutaka u našoj istoriji. Naime, 15. februara 1804. godine u Orašcu je podignut Prvi srpski ustanak pod vođstvom Karađorđa, što je označilo početak borbe za oslobođenje od osmanske vlasti. Zbog toga Srbija od 2001. godine slavi Sretenje kao Dan državnosti.
Praznik Sretenja Gospodnjeg u katoličkim i protestantskim zemljama poznat je pod nazivom Kandelora (od latinskog “Festum Candelarum” – praznik sveća). U Italiji se Kandelora smatra poslednjim danom zime, a u Francuskoj su se tog dana pravile i palile sveće u znak sećanja na Isusa Hrista kao “svetlost sveta”.
Na ovaj dan predskazuje se vreme. Po verovanju, ako pada sneg ili kiša – zime više neće biti, a ako sija sunce – pred nama su još hladni dani. Praznovanje Sretenja bilo je povezano i sa narodnim kalendarom, gde je ovaj datum označavao početak poljoprivrednih radova. Ljudi su verovali da je nakon ovog dana bezbedno započeti radove u polju, jer mrazevi više neće biti jaki.
Na Kandeloru se u crkvama osveštavaju sveće, koje se potom čuvaju u jastuku i pale samo u slučajevima krajnje nevolje, poput bolesti ukućana ili domaćih životinja. Verovalo se da njen plamen i dim imaju isceliteljsku moć, te da mogu momentalno otkloniti bolest ili nesreću iz domaćinstva.
U narodnoj tradiciji, Sretenje je bio dan kada su se donosile odluke o budućnosti. Smatralo se da je to povoljan trenutak za započinjanje novih poslova, donošenje važnih odluka i planiranje budućnosti. Ljudi su verovali da onaj ko se na Sretenje uhvati posla, biće vredan i uspešan tokom cele godine.
Sretenje, osim što nosi verski i istorijski značaj, ostaje i važan deo narodne kulture. Njegovi običaji i verovanja čuvaju se u sećanjima i pričama, prenoseći se s kolena na koleno, kao deo bogate srpske tradicije i identiteta.
