U Nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o svecima, kojih je u pRavoslavnom kalendaru tokom samoga ljeta, jako puno. Evo i šta nas to očekuje u narednim danima, po ovom pitanju….
U srpskoj narodnoj tradiciji dan posvećen svetom Vartolomeju obavijen je posebnom vrstom strahopoštovanja. Roditelji širom Srbije decu na ovaj dan strogo upozoravaju da se ne penju na drveće, jer se veruje da ime ovog sveca ima zlokobno značenje. U narodu je rašireno mišljenje da je to dan „kada je lako slomiti vrat“, što jasno oslikava duboko ukorenjen strah i poštovanje prema ovom datumu.
Postoji i verovanje koje dodatno pojačava ovu atmosferu opreza – u pojedinim krajevima Srbije smatra se da su na ovaj dan naročito moguće vremenske nepogode, kao što su oluje, grad i poplave. Ova narodna predanja dodatno učvršćuju shvatanje da je sveti Vartolomej zaštitnik useva, koji budno motri da niko ne radi zemljoradničke poslove, poput oranja. Prema narodnom verovanju, oni koji se ogluše o zabranu i rade na ovaj dan rizikuju da izgube sav rod i budu kažnjeni.
Zanimljivo je i to da su se u selima Pomoravlja očuvale specifične uzrečice koje ukazuju na strogu narav ovog sveca. Među njima je i čuvena: „Smlatiće te kao Vartoloma prasku“, što simbolizuje kaznu i nemilosrdnu pravdu. Ova izreka jasno oslikava odnos naroda prema danu svetog Vartolomeja – kao danu na koji nije dozvoljeno kršiti nepisana pravila.
U Šumadiji se, s druge strane, razvila i drugačija dimenzija verovanja. Tamo ljudi smatraju da svetac ima moć da leči od padavice (epilepsije), pa se mnogi bolesnici okupljaju u manastirima kako bi se pomolili i zatražili pomoć. Na jugu Srbije, posebno u topličkom kraju, veruje se da sveti Vartolomej zajedno sa svetim Savom sedi na planini i čuva polja od nevremena. Tek kada zadremaju, kako legenda kaže, može se dogoditi da grad uništi letinu – ali se to veoma retko dešava.
Sa istorijsko-hrišćanskog aspekta, Vartolomej se često poistovećuje sa apostolom Natanailom. U Jovanovom jevanđelju pominje se Natanailo kao jedan od dvanaestorice Hristovih učenika, dok se u drugim evanđeljima koristi ime Vartolomej. Tokom svog misionarskog života, zajedno sa apostolom Filipom, Filipovom sestrom devicom Marijamom, a povremeno i sa svetim Jovanom Bogoslovom, širio je Jevanđelje u različitim delovima sveta – od Azije, preko Indije, pa sve do Jermenije, gde je i tragično nastradao.
U hrišćanskim zapisima se pominje da su u Jerapolju, ovi apostoli čudesno ubili ogromnu zmiju koju su mnogobošci držali u hramu i obožavali. Osim toga, uspevali su da čine čuda, kao što je vraćanje vida slepom čoveku po imenu Stahije, koji četrdeset godina ništa nije video. Naravno, ovakvi događaji izazvali su bes kod pagana, koji su ih naposletku zarobili i razapeli – Vartolomeja čak naopako na krst.
Dok su ljudi umirali u zemljotresu koji se tada dogodio – što su tumačili kao Božiju kaznu – mnogi su pokušali da ih spasu. Filip je već bio preminuo, dok je Vartolomej još uvek bio živ. Posle toga je nastavio misiju u Indiji, gde je, prema predanju, preveo Jevanđelje po Mateju na lokalni jezik i nastavio svoje propovedanje.
Njegov kraj bio je posebno bolan – u Jermeniji je izlečio kćer kralja, ali ga je iz zavisti dao uhvatiti kraljev brat Astijag. Usledila je mučenička smrt: bio je raspet, oderan i na kraju mu je odsečena glava. Njegovo telo je smešteno u olovni sanduk, a hrišćani su verovali da se nad njegovim moštima dešavaju čuda. Mnogobošci su pokušali da se otarase svetih ostataka bacanjem u more, ali su se mošti čudesno pojavile kod Liparskih ostrva, gde ih je, po otkrovenju u snu, dočekao episkop Agaton i sahranio u crkvi.
Kasnije su njegove mošti prenošene najpre u Benevento, a potom i u Rim, gde se i danas poštuju kao relikvije svetog apostola.
