Jelena Karleuša je nedavno otkrila nešto što je duboko potreslo nju i sve njene pratioce. Njena velika ljubav, njen verni mačak Cican, teško je oboleo i ta vest je izazvala buru emocija.
U javnosti je poznato da pevačica ima veliku strast prema životinjama i da ih tretira kao ravnopravne članove porodice, pa je jasno zašto je ova situacija za nju predstavljala ogroman udarac.
- Sve je počelo kada je Jelena primetila da se njen ljubimac ponaša neuobičajeno i da gubi snagu. Nakon brojnih veterinarskih pregleda stigla je teška dijagnoza – leukemija kod mačaka. Iako se taj termin zvuči slično kao kod ljudi, zapravo se radi o smrtonosnom virusu koji napada životinje i koji se, nažalost, veoma teško leči. Sama pevačica je kasnije naglasila da to nije klasični kancer, već bolest koja nosi isto ime, ali ima drugačiju prirodu i posledice.
Kada je shvatila ozbiljnost situacije, Jelena je javno zamolila sve ljude dobre volje da joj pomognu u potrazi za retkim i alternativnim lekovima. Naglasila je da je spremna da pokuša sve – bilo da je u pitanju registrovana terapija, eksperimentalni tretman ili bilo kakav vid medicinske pomoći koji bi mogao bar da olakša simptome i produži život njenom voljenom ljubimcu. Njene reči otkrile su koliko je bila očajna i koliko je želela da učini sve što je u njenoj moći.
Situacija je bila posebno teška jer se ispostavilo da još jedna od njenih mačaka, Cicojka, takođe boluje od iste bolesti. To je dodatno slomilo Jelenu, jer se u jednom trenutku suočila s činjenicom da bi mogla izgubiti ne jednog, već više članova svoje male životinjske porodice. Za nju, koja je poznata kao veliki borac i zaštitnik slabijih, to je bila borba protiv nevidljivog neprijatelja – bolesti protiv koje se često ne može mnogo učiniti.
U svojim obraćanjima ona je opisivala kako njen mačak prolazi kroz terapije, ali uprkos svim naporima, njegovo stanje se svakim danom pogoršavalo. Stomak mu se punio tečnošću, što je dodatno iscrpljivalo njegov organizam i činilo ga sve slabijim. Jelena je naglašavala da se Cican bori „kao lav“, ali i da je svaki novi dan donosio sve težu realnost. Ta borba između nade i straha od gubitka bila je vidljiva u svakoj njenoj rečenici.
- Ono što je dodatno dotaklo mnoge jeste način na koji je opisivala svoju emocionalnu vezu s ljubimcem. Za nju, Cican nije bio samo mačka, već „prvenac“, prvi ljubimac koji joj je doneo posebnu vrstu sreće i pripadnosti. Ta povezanost između čoveka i životinje, koja se gradi godinama kroz ljubav, poverenje i bezuslovnu privrženost, došla je do izražaja u njenim rečima i izazvala saosećanje kod hiljada ljudi.
Nažalost, uprkos svim naporima i terapijama, Cicanova borba nije imala srećan ishod. Nakon što je dugo trpeo i borio se, stigao je trenutak kada je njegova snaga posustala. Jelena je tu vest podelila s tugom, ali i ponosom na svog hrabrog ljubimca. Njena kratka, ali potresna poruka – „Moj Cican je zaspao. Moj lav i veliki borac“ – dirnula je mnoge. Tim rečima opisala je i kraj jedne velike borbe i gubitak koji se ne meri samo kroz smrt životinje, već kroz prazninu koja ostaje u srcu vlasnika.
Ova tužna priča pokazala je koliko duboka može biti veza između čoveka i njegovog kućnog ljubimca. Ljubav prema životinjama često je bezuslovna, a kada se izgubi neko koga smatramo članom porodice, bol je gotovo jednak kao i kod gubitka bliske osobe. Jelena je javno pokazala svoju ranjivost i dokazala da slava i status ne mogu da ublaže tugu kada je u pitanju ovakva vrsta gubitka.
- Ono što je važno istaći jeste da je njeno iskustvo podiglo svest javnosti o bolestima koje pogađaju životinje. Mnogi ljudi nisu ni znali da mačke mogu oboleti od leukemije, a zahvaljujući njenom obraćanju više ljudi je počelo da se interesuje za simptome, načine lečenja i prevencije ove bolesti. Tako je iz lične tragedije proistekla i jedna šira, društvena poruka – važnost brige o životinjama, redovnih pregleda i borbe za njihovo zdravlje.
Na kraju, iako je izgubila svog voljenog Cicana, Jelena je ostala uz svoje ostale ljubimce i nastavila da im pruža ljubav i pažnju. Njena priča je podsetnik da i u najtežim trenucima treba da budemo hrabri, da se borimo do poslednjeg daha i da volimo bez zadrške. Jer upravo ta ljubav ostaje trajna i neuništiva, čak i kada fizički gubimo one koje volimo.
