Vladeta Jerotić je jedan od pametnijih ljudi u Srbiji, a danas donosimo i njegovo izlaganje vezano za mentalno zdravlje. Evo i par riječi na ovu i više nego osjetljivu temu…
Istaknuti nagrađivani srpski lekar, neuropsihijatar, psihoterapeut, književnik, teolog, svestrani erudit i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANA), Vladeta Jerotić, jednom prilikom je odgovorio na pitanje kako uspeva da očuva svoje pamćenje na tako zavidnom nivou – čak i u poznim godinama. Njegov odgovor nije uključivao nikakve “brze trikove”, već jednostavnu, ali moćnu svakodnevnu rutinu.
Jerotić je otkrio da već više od tri decenije, bez izuzetka, svakog drugog dana preslišava engleske reči. Iako mu engleski nije bio ni prvi ni drugi strani jezik – najpre je govorio francuski, zatim nemački – ovom jeziku se posvetio tek nakon tridesete godine života. Iako je boravio u Engleskoj, smatrao je da mu taj boravak nije značajno doprineo u učenju jezika. Pravo znanje, tvrdio je, stekao je kod kuće, kroz uporno, svesno učenje u tišini i sa strpljenjem.
Njegova metoda bila je jednostavna, ali rigorozna:
-
Uvek bi imao nov engleski tekst ispred sebe.
-
Prvo bi se preslišao dve do tri reči koje je učio pre dva dana.
-
Ako bi ih zapamtio, prelazio bi na tekst, beležio nove reči i unosio ih u svoj lični rečnik.
-
Ukoliko se ispostavi da prethodne reči nije zapamtio, ne bi učio nove – samo bi ponavljao stare.
Ova metodologija otkriva njegovu duboku posvećenost, ali i razumevanje suštine učenja: doslednost, ponavljanje i pažnja su temelj svakog napretka. Pritom je uvek pravio razliku između pasivnog i aktivnog znanja jezika. “Nije isto čitati i govoriti,” govorio je, naglašavajući da se pravo znanje stiče kroz praktičnu upotrebu jezika – kroz govor, pisanje i interakciju.
Pored jezika, isticao je i značaj učenja pesama napamet kao vežbe za mozak. “Pamćenje se tako održava,” govorio je, pozivajući sve da se upuste u jednostavnu, ali dragocenu praksu:
-
Odaberite pesmu – kratku ili dugačku, nije važno.
-
Poželjno je birati klasike – Branko Radičević, Jovan Dučić, Milan Rakić – ali i savremene pesnike po sopstvenom izboru.
-
Pročitajte pesmu deset puta – i kada deluje teško, to je samo početna prepreka.
-
Nakon nekoliko dana testirajte pamćenje. Ako pesma ostane u sećanju – prelazite na novu. Ako ne – vraćate se staroj, sve dok ne postane deo vas.
U vremenu u kojem dominiraju brzi odgovori, digitalni asistenti i algoritmi koji “misle” umesto nas, Jerotićev pristup uči nas nečemu suštinskom – da znanje dolazi iznutra, iz discipline, neprestanog rada i lične inicijative.
Njegova preporuka za život može se sažeti u tri kratke poruke:
📘 Uči malo, ali redovno.
🧠 Pamti kroz pesmu.
⏳ Strpljenje je ključ svakog znanja.
Jer, kako je rekao: “Radim preko 30 godina svaki dan na svom rečniku.” I upravo ta navika, ta svakodnevna praksa, ono je što ga je izdvojilo kao mislilaca i učitelja svog vremena. Njegov primer pokazuje da nikada nije kasno da se uči – i da se um, ako ga negujemo, nikada ne umori.
