Prošlo je već više od dve decenije od kada je u srcu Đoleta Đoganija Vesna zauzela Slađino mesto, ali njihov odnos ne prestaje da intrigira javnost. Da se u glavama mnogih kockice još uvek nisu posložile odavno je jasno, jer do Slađe i danas dopiru razni komentari. Ipak, odnos Slađe Delibašić i Vesne Đogani otkriva da je istina nešto drugačija.
- Vesna Đogani je tijekom emisije pozitivno ocijenila Slađu Delibašić, Đoletovu prvu ženu, što je izazvalo pravo oduševljenje u studiju.Vesna je otkrila da njen sin Adriano jako voli Slađu.Vesna je izrazila svoje duboko divljenje Slađi, posebice njezinim kulinarskim vještinama koje je više puta spominjala. Kad god Đole organizira neka važna okupljanja, Vesna, njezina djeca, Slađa i kćeri okupe se i naprave veselu atmosferu.
Vesna sa zadovoljstvom promatra sina i Slađu kako besprijekorno rade zajedno, jer je Slađa, inače iz Kosovske Mitrovice, izuzetna kuharica. Vesna priznaje da je nikad prije nije toliko oduševila nečija kuhinja. Kada Slađa priprema obrok na svoj jedinstven način, Adriana to ne prestaje oduševiti. Vesna Slađu u šali naziva “ozbiljnom kraljicom” u kuhinji, a živahni razgovori i šale Slađe, Adriana i Laure čine iskustvo objedovanja još ugodnijim. Vidljivo je da Slađa gaji duboku naklonost i prema Adrianu i prema Lauri, zbog čega je zaslužila gromoglasan aplauz svih prisutnih.
Čvrsta veza između Vesne i Slađe, kao i između Vesninih i Đoletovih kćeri Silvije i Marinele, dokaz je da Slađa ne smatra Vesnu odgovornom za kraj svog braka. Slađa, Vesna, Đolet i njihova djeca nekada su zajedno provodili divan odmor, a Silvia im je pravila divno društvo.Obiteljski odmor Đoganijevih izazvao je veliku pozornost, au jednom videu Slađa i Vesna pokazale su istinsko druženje, prenosi Story prije.Prijateljski odnos između sadašnjeg i bivšeg supružnika često se smatra nesvakidašnjim, no očito je da su nesuglasice uspješno prebrodile.
BONUS TEKST:
Razmišljao sam o tome kako izgleda život u malom planinskom selu, daleko od gradske vreve i užurbanosti. Zamislio sam mirne jutarnje časove provedene uz zvuke ptica i blagi šum reke koja teče nedaleko od sela. U tom selu, svaki dan je novo putovanje kroz vreme, gde se tradicija i modernost isprepliću na jedinstven način.
U selu, vreme teče drugačije. Ljudi su povezani sa prirodom na način koji je retko viđen u urbanim sredinama. Ustajući suncu u susret, seljani započinju dan obavljajući poslove na imanjima i poljima. Seoske žene tkaju korpe od pruća, dok muškarci seku drva za zimu ili odlaze u lov. Deca se igraju napolju, istražujući šume i livade kao svoj mali svet avantura.
U maloj seoskoj crkvi, zvona zvone u ritmu života sela, pozivajući vernike na jutarnju molitvu. Miris sveže pečenog hleba širi se selom, dok se dim iz dimnjaka polako uzdiže ka nebu. U lokalnoj kafani, seljani se okupljaju da podele vesti i priče, uz gutljaj domaće rakije.
Ali život u selu nije uvek idiličan. Seoski ljudi se suočavaju sa izazovima kao što su suše, poplave ili napadi divljih zveri na useve. Ipak, njihova zajednička snaga i solidarnost čine ih otpornima na sve nedaće.
Kroz sve ovo, selo ostaje ne samo mesto, već i duhovni centar zajednice. Tu se čuvaju stare priče i običaji, prenošeni s kolena na koleno, čineći svaki domaći obred ili proslavu posebnim i nezaboravnim. I dok se svet brzo menja oko njih, seljani čuvaju svoj identitet i svoju vezu sa prirodom.
U malom planinskom selu, život teče sporije, ali je bogatiji po svojoj jednostavnosti i autentičnosti. To je mesto gde se čuje zvuk tišine, gde se oseća mir duše i gde se ceni svaki trenutak života.
