Dana 22. septembra pravoslavni vernici slave Svetog Joakima i Anu, roditelje Presvete Bogorodice. Ovaj praznik ima posebno značenje jer nas podseća na snagu molitve, istrajnosti i vere, koje prevazilaze ljudske granice. Život ovih pravednika svedoči da Božija promisao uvek deluje u svoje vreme i na način koji prevazilazi ljudska očekivanja.
Prema predanju, Joakim i Ana proveli su u braku pedeset godina. Njihova ljubav i odanost jedno drugom bile su čvrste, ali ih je pratila velika tuga – nisu imali dece. U društvu toga doba, neplodnost se smatrala ne samo ličnim bolom, već i Božijim uskraćenjem. Iako su trpeli podsmeh i osudu okoline, oni nikada nisu izgubili veru u Gospoda. Njihove molitve, suze i vapaji trajali su decenijama, ali nisu prestajali da se nadaju.
Kada su već u dubokoj starosti pomislili da je njihova želja zauvek ugašena, dogodilo se čudo. Arhangel Gavrilo javio se i doneo im radosnu vest – njihova istrajna molitva biće uslišena, i rodiće kćerku koja će u istoriji spasenja zauzeti posebno mesto. Ta kćerka bila je Marija, izabrana da postane Majka Božija. Na taj način, njihova lična radost postala je radost celoga sveta, jer se kroz njih ispunilo Božije obećanje o dolasku Spasitelja.
- Priča o Joakimu i Ani uči nas da Gospod ne zaboravlja nikoga, ma koliko dugo trajalo čekanje. Njihov primer pokazuje kako strpljenje u veri donosi plod, čak i kada se čini da je sve izgubljeno. Oni su živeli jednostavno, u poštovanju Božijih zapovesti, i upravo su zbog svoje pravednosti izabrani da postanu roditelji Presvete Bogorodice.
Zato je ovaj praznik posebno drag svima koji žele decu, kao i onima koji već imaju porodicu, ali žele da im Bog daruje zaštitu i blagoslov. Molitva Svetoj Ani zauzima centralno mesto tog dana. Vernici joj se obraćaju sa dubokom nadom, verujući da će ona svojim zastupanjem kod Hrista pomoći da njihove želje budu uslišene. Posebno majke izgovaraju ovu molitvu, tražeći snagu, strpljenje i ljubav u odgajanju svoje dece.
Jedna od molitvi glasi: „Sveta majko Ana, tvoja nam je kćerka Marija kroz svog Sina donela spasenje. Moli Isusa da mi podari snagu, prosvetli razum i da u svojoj deci vidim blagoslov Božiji, da ih izvodim na pravi put i zajedno s njima doživim večnu radost. Amin.“ Ove reči nisu samo pobožna formula, već iskren vapaj srca koje želi da u veri i ljubavi pronađe oslonac.
Praznik pravednih roditelja Joakima i Ane ne govori samo o rođenju Bogorodice, već i o svetosti porodice. On nas podseća da porodica nije samo ljudska zajednica, već mali hram u kome se rađa i neguje vera. Roditelji svojim životom prenose veru na decu, a deca svojim vaspitanjem nastavljaju taj put. Joakim i Ana pokazali su da roditeljstvo nije samo biološki čin, već i duhovna misija.
- U srpskoj tradiciji, ovaj dan se doživljava i kao vreme kada treba tražiti mir i slogu u domu. Vernici veruju da molitva Joakimu i Ani donosi snagu porodici, pomaže supružnicima da prevaziđu iskušenja i jača vezu među njima. Zato mnogi parovi koji žele decu, ili koji prolaze kroz teškoće, obraćaju se ovim svetiteljima.
Takođe, praznik ima i šire značenje. On ne govori samo o telesnom potomstvu, već i o duhovnom rađanju. Svaki čovek pozvan je da rodi u sebi veru, strpljenje, ljubav i milosrđe. Kao što su Joakim i Ana čekali i molili, tako je i svakome dato vreme da u svom srcu rodi plodove duha. Na taj način, njihov primer nadilazi samo jedan istorijski događaj i postaje uzor svim generacijama.
Kroz vekove, priča o Joakimu i Ani bila je uteha mnogima. Njihova sudbina pokazuje da Gospod daruje onda kada ljudi pomisle da je kasno, i da nijedna molitva nije uzaludna. To je i poruka vernicima danas: čak i kada prolazimo kroz bol i iskušenja, vera nas vodi ka izvoru nade i radosti.
Na kraju, ovaj praznik ostaje kao večiti podsetnik da svaka molitva nađe svoj put do Boga i da porodica ostaje najvažnije mesto gde se vera prenosi i čuva. Joakim i Ana svojim životom pokazali su da je najveće čudo ono koje dolazi u trenutku kada ga najmanje očekujemo, a koje zauvek menja i nas i čitav svet.
