Mozak je, baš kao i mišići, organ koji se može trenirati i razvijati. Iako se često misli da zaboravnost ili pad koncentracije dolaze samo sa starenjem, stručnjaci naglašavaju da pravi razlog često leži u nedovoljnoj stimulaciji mozga. Saznajte u nastavku više…
Dobra vest je da postoje jednostavne navike koje svako može uvesti u svoj život i tako značajno poboljšati mentalne funkcije, produžiti mladost uma i ojačati kognitivne sposobnosti.
- Jedan od svetski priznatih stručnjaka na ovom polju, neurohirurg dr Rahul Džandial, u svojoj knjizi Neurofitnes otkriva praktične i proverene metode koje pomažu mozgu da radi punim kapacitetom. On ističe da je mozak izuzetno plastičan organ – sposoban da se menja, prilagođava i stvara nove neuronske veze tokom celog života. Upravo zato, vežbe i male promene u načinu života mogu doneti neverovatne rezultate. Džandial izdavaja tri ključne strategije koje mogu učiniti da se mozak oseća i radi kao da ima dvadeset pet godina.
Prva metoda je ritmičko disanje, poznato i kao tehnika „4-4-4-4“. Ova praksa, prisutna u mnogim tradicijama meditacije, potvrđena je i savremenim istraživanjima. Suština je jednostavna: udah na četiri sekunde, zadržavanje daha četiri sekunde, izdah na četiri sekunde i pauza pre sledećeg udaha – opet četiri sekunde. Ova tehnika pomaže smanjenju hormona stresa, opušta nervni sistem i direktno utiče na centre u mozgu odgovorne za emocije. Redovnim vežbanjem poboljšava se koncentracija, memorija i sposobnost donošenja odluka. Naučnici su otkrili i da ovakav način disanja stimuliše rast moždane kore, dela mozga zaduženog za analitičko razmišljanje. Samo deset minuta dnevno dovoljno je da se postignu značajni efekti.
Druga strategija je povremeni post, odnosno suzdržavanje od hrane u određenim vremenskim intervalima. Dr Džandial predlaže da se doručak preskoči dva puta nedeljno, ili da se primenjuje metod „16:8“, gde se 16 sati posti, a obroci su dozvoljeni unutar osam sati. Ovaj režim stimuliše proizvodnju neurotrofnog faktora mozga (BDNF), supstance ključne za formiranje novih neuronskih veza. To znači da mozak postaje spremniji za učenje i pamćenje. Osim koristi za mentalno zdravlje, povremeni post smanjuje upale u organizmu, reguliše nivo šećera u krvi i podstiče regeneraciju ćelija. Za one koji tek počinju, dovoljno je da post uvedu postepeno, bez naglih promena, i tako osnaže i telo i um.
- Treća preporuka odnosi se na povećanje kretanja. Savremeni čovek provodi većinu vremena sedeći – za računarom, u kancelariji ili ispred televizora. Takav način života ne utiče samo na fizičko zdravlje, već i na mozak. Džandial naglašava da stajanje i hodanje podstiču stvaranje BDNF-a, koji jača postojeće neuronske veze i podstiče rast novih neurona. Kratke šetnje, stajanje tokom telefonskog razgovora ili rad za visokim stolom – sve su to jednostavne promene koje mogu doneti ogromne koristi. Čak i pet minuta hodanja na svakih sat vremena poboljšava cirkulaciju, povećava dotok kiseonika u mozak i podiže mentalnu jasnoću.
Svi ovi postupci nisu komplikovani, ne zahtevaju posebnu opremu niti veliko odricanje, a donose vidljive rezultate. Važno je naglasiti da mentalna oštrina i zdravlje mozga nisu rezervisani samo za mladost. Uz svesne odluke i svakodnevne vežbe, moguće je održati mozak vitalnim i snažnim tokom celog života.
Dr Džandial zaključuje da mozak, baš poput mišića, jača kada ga koristimo i kada ga izlažemo novim izazovima. Uvođenje ritmičkog disanja, povremenog posta i više pokreta u svakodnevicu može napraviti ogromnu razliku. Rezultat je bolja koncentracija, brže pamćenje, manji stres i osećaj dugotrajne energije.
- Drugim rečima, tajna vitalnog mozga nije u čarobnim preparatima niti u složenim metodama, već u jednostavnim navikama koje svako može usvojiti. Ako mu pružimo pažnju i disciplinu, mozak će nam uzvratiti snagom i bistrinom – baš kao da ima dvadeset pet godina.
