Bolesti spoljašnjeg uha
Obuhvataju kožu i ušni kanal.
-
Otitis externa (poznat i kao “plivačko uho”)
Upala ušnog kanala, često izazvana vlagom, bakterijama ili gljivicama.
Simptomi: bol, svrab, iscjedak, crvenilo, ponekad smanjen sluh.
Posle nekoliko dana poslovnog puta, vratila sam se kući sa jedinom željom – da se opustim, odmorim i provedem mirno veče sa svojim suprugom. Umorna, ali zadovoljna zbog uspešno obavljenog posla, otvorila sam vrata našeg stana sa osmehom. Nisam ni slutila da će mi se život u narednih nekoliko minuta preokrenuti iz korena.
Ušla sam u spavaću sobu, spustila torbu i pogledom prešla po krevetu. Na prvi pogled sve je delovalo uobičajeno, a onda sam ih ugledala. Na jastuku su ležale ženske gaćice. Nisu bile moje. Ni po boji, ni po veličini, ni po stilu. U trenutku mi je postalo jasno – dok sam ja radila i gradila naš zajednički život, on je taj isti život gazio i delio postelju sa drugom.
Bio je to trenutak koji deluje kao hladan tuš – zateže grlo, srce počinje da lupa, misli se roje. Ali nisam napravila scenu. Nisam bacala stvari, nisam plakala, nisam vrištala. Umesto toga, uradila sam nešto sasvim neočekivano. Uzela sam te gaćice, oprala ih, složila i čak ih kasnije obukla. Kada se vratio kući, dočekala sam ga nasmejana i rekla:
„Vidi, ljubavi, konačno sam pronašla gaćice koje sam izgubila pre nekoliko godina.“
U njegovim očima se videlo sve – šok, zbunjenost, krivica. Prebledio je u trenu. Poslužila sam mu večeru, njegove omiljene lazanje, gledajući ga pravo u oči, i tiho rekla:
„Molim te, obećaj mi da ćeš sve da pojedeš.“
Promrmljao je da nema apetit, da ga boli stomak. Ali znala sam – nije stomak, boli ga savest. I bilo je krajnje vreme da je oseti.
U danima koji su usledili, odlučila sam da postanem supruga iz snova. Sve je bilo na svom mestu – kuća blistava, večere ukusne, ja nasmejana, nežna, pažljiva. Ali ispod te mirne površine nešto je tinjalo. Počela sam da gledam dokumentarce o zločinima iz strasti, da čitam kriminalističke romane, da istražujem sve o prevarama i osvetama. Nisam želela da mu naudim – ali sam želela da ga slomim iznutra.
I uspela sam. Počeo je da pokazuje znake paranoje – budio se noću, pratio svaki moj pokret, zapitkivao bez razloga. Krivica je počela da ga izjeda. Nije više mogao da izdrži. Jednog dana, dok sam mu stavljala tanjir pred njega, tiho je rekao:
„Prevario sam te. I nije bilo samo jednom.“
Nisam plakala. Niti vikala. Samo sam se tiho nasmejala i rekla:
„Znam.“
Tada je shvatio – najteža kazna bila je moja tišina. Ona je odzvanjala više od bilo koje reči.
Bez dvoumljenja, spakovala sam mu stvari, izbacila ga iz kuće i poslala papire za razvod. Bez suza, bez objašnjenja, bez mogućnosti za drugu šansu. Njegovo lice sam tada konačno videla onakvim kakvo jeste – i zatvorila vrata. Poverenje se gradi godinama, a ruši jednim trenutkom slabosti. Nekada voljena osoba može postati potpuni stranac. Ipak, nisam dozvolila da me ta izdaja uništi. Odlučila sam da iz toga izađem kao pobednica. Kao žena koja zna svoju vrednost, koja zna kada je dosta i koja ne pristaje na manje od onoga što zaslužuje.
Danas, kad pogledam unazad, ne osećam ni tugu, ni bes. Osećam olakšanje. Jer sam iz te izdaje izašla jača, mudrija i svesnija sebe. Naučila sam lekciju – da laž uvek ispliva, i da je najdostojanstveniji odgovor na izdaju – mir.
