Josip Broz Tito, doživotni predsednik SFR Jugoslavije, i decenijama nakon smrti ostaje ličnost koja izaziva znatiželju i rasprave.Od pitanja njegovog pravog porekla do spekulacija o tajnim društvima, među najzanimljivijim i najkontroverznijim ostala je tvrdnja da je Tito poslednje dane proveo u društvu Kurana, pa čak i da je umro kao musliman
Pored brojnih teorija o njegovom poreklu i životu, povremeno se javlja i spekulacija da je pre smrti primio islam. Iako ova tvrdnja nikada nije zvanično potvrđena, posebno je odjeknula izjava tadašnjeg muftije Islamske zajednice Srbije, Hamdije efendije Jusufspahića, koja je 2003. godine privukla veliku pažnju.
Muftija je u intervjuu za Radio Beograd ispričao kako je, po sopstvenim rečima, saznao za Titovo navodno prihvatanje islama tek nakon njegove smrti. Prema njegovom kazivanju, na dan kada je došao da se upiše u knjigu žalosti zajedno sa alžirskim ambasadorom Abdul Hamidom Adžalijem, prišao mu je Titov sekretar Berislav Badurina i iznenadio ga rečima: „Čestitam vam. Umro je u vašoj veri.“ Dodao je da je Tito, u poslednjim danima života, čitao Kuran i da mu je to bilo treće čitanje. Na stolu pored bolesničke postelje u Ljubljani, tvrdio je, nalazila se samo ta knjiga.
- Badurina je navodno rekao i da će na Titovom spomeniku biti samo ime, prezime i godine, jer se tako, po islamskom običaju, obeležava grob. O svemu je, po rečima muftije, i ambasador Adžali kasnije govorio, potvrđujući da je informaciju prosledio svom ministarstvu spoljnih poslova.
Jusufspahić je Tita upoznao mnogo ranije, još kao student na univerzitetu Al Azhar u Kairu, najstarijem islamskom univerzitetu na svetu. Tito je tada posetio Klub Jugoslovena i raspitivao se ko od mladih govori arapski. Pošto je muftija bio jedini, Tito mu je savetovao da nastavi da uči, naglašavajući da je to „jezik budućnosti“. Kasniji susreti, posebno nakon što je Jusufspahić postao beogradski muftija 1967. godine, pretvorili su njihovo poznanstvo u svojevrsno prijateljstvo.
Veći stepen bliskosti uspostavljen je 1968. godine, kada je tokom studentskih protesta muftija javno pozvao studente da se povuku i vrate učenju, što je privuklo Titovu pažnju. Zahvalio mu je lično, a predlog da mu uruči odlikovanje muftija je odbio, rekavši da, ako se odlikuje, orden treba dati njegovoj veri, a ne njemu lično.
Bilo je i zanimljivih protokolarnih situacija. Na svečanom prijemu za Dan republike, muftija je odbio da primi čašu sa alkoholom, iako mu ju je lično pružio Tito. Objasnio je da to ne može zbog verskih propisa, na šta je, prema njegovim rečima, Tito reagovao sa poštovanjem, dodajući da su „muslimani najčistiji i najodaniji“ narod sa kojim Jugoslavija nije imala problema.
Jusufspahić tvrdi da je pred Titom čak i klanjao, želeći da mu pokaže šta muslimani izgovaraju u molitvi. Često su razgovarali o verovanjima, a Tito je, kako muftija kaže, bio iznenađen kada je čuo kako islam opisuje Boga, primećujući sličnosti sa istorijskim materijalizmom. Muftija mu je tada rekao i da poznata parola Lenjina „Učiti, učiti i samo učiti“ ima koren u islamskom učenju.
- U svom kazivanju, muftija je iznosio tvrdnje o Titovom interesovanju za islam, navodeći primere iz ličnih razgovora i situacija. Međutim, ova priča ostaje kontroverzna jer niko od Titovih bliskih saradnika, lekara ili osoblja u bolnici u Ljubljani nije ikada javno potvrdio ovakvo preobraćenje. Kritičari veruju da je moguće da je muftija, želeći da afirmiše islam, naglasio ili ulepšao Titovo navodno interesovanje za Kuran.
Bez obzira na to da li je Tito zaista prihvatio islam ili je reč o ličnoj interpretaciji, ova svedočenja pokazuju da je tokom života bio u kontaktu sa različitim kulturama i verama. Njegovi susreti sa predstavnicima islamskog sveta i prijateljstvo sa muftijom Jusufspahićem deo su šire slike čoveka koji je, kao državnik, želeo da gradi odnose sa raznim narodima i religijama.
Priča o Titovim poslednjim danima i mogućem verskom opredeljenju tako ostaje deo niza teorija i zagonetki koje prate njegovo ime – od navoda da je bio mason, austrijski Jevrejin ili ruski agent, do tvrdnji da je pre smrti postao musliman. Istina, kao i kod mnogih velikih istorijskih ličnosti, možda nikada neće biti potpuno poznata, ali ostaje činjenica da je Tito, barem prema svedočenju muftije, poslednje dane proveo uz Kuran, što mu daje posebno mesto u pričama o njegovom životu i smrti
