Mi u nastavku našeg današnjega članka govorimo i pišemo o našim ljudima koji celi život rade i žive u inostranstvu, a onda kada dođe vreme za penziiju vraćaju se na svoja ognjišta. Tada žele jednostavno da se opuste, i da u prirodi pre svega žive provedu možda i najlepši period u životu.
Tako mi danas donosimo iskrenu ispoved od bračnog para Cvetković iz Srbije, koji je punih 40 godina radio i živeo u Nemačkoj. Njihovo dvoje dece su celi život živeli u Srbiji, sa očevim roditeljima, a nikad im nišza nije falilo u životu. Sinovi kada su odrasli, dobili su po jednu kuću, a ćerka je dobila BMW u znak miraza, i sve je bilo kao pod konac. Međutim, kada su se vratili u Srbiju, Slaviša Cvetković sa 80 godina je preminuo, a dugo vremena je vodio bitku s Alzhajmerom.
Kada je on preminuo, sinovi su dobili ugovor o doživotnom izdržavanju, a u stvari je bilo obratno, njih su roditelji izdržavali i u poznim godinama, kada su već bili zreli muškarci.
“Ovakav ugovor do sada nisam video, zapravo jesam jer je šablonski, ali je neshvatljivo da ispod njega ne stoje oba imena roditelja i krajnje nekorektno što je suprug izbacio suprugu iz jednog vida testamenta budući da su imovinu zajednički sticali, a po našim pouzdanim saznanjima, reč je o braku koji je bio solidan i o supružncima koji su bili veoma privreženi – priča socijalni radnik koji je posredovao u ovom slučaju.
Kako majka ističe, njihovi sinovi se uopšte nisu radovali njihovom povratku u Srbiju. Svakako da su veliki utecaj imale i snaje, koji su bili protiv njih u svakom mogućem pogledu. Ostatak priče možete pronaći ovde.
