U nastavku našeg današnjega članka govorićemo o popularnom srpskom glumcu, koji je imao jako veliku i uspješnu karijeru. Međutim, kada je ušao u godine, i kada se razbolio, onda je ostao sam, te se na kraju preselio i u dom za nezbrinute osobe….
Glumac Zoran Rankić ostao je upamćen po nezaboravnoj ulozi čuvenog gospodina Popare u kultnoj seriji “Srećni ljudi”. Iako je njegova glumačka karijera bila bogata i raznolika, o njegovom privatnom životu malo se znalo. Zoran Rankić bio je introvertna ličnost, koji nije tražio medijsku pažnju i često je svoju privatnost čuvao daleko od očiju javnosti. Bio je pravi umjetnik, posvećen svom pozivu, a mnogi su ga upamtili po njegovoj iskrenoj posvećenosti glumi i umjetnosti. Međutim, kada je preminuo, njegov ispraćaj bio je skroman i tih, gotovo u tišini. Među tridesetak ljudi koji su prisustvovali njegovoj sahrani, samo su dvoje kolega iz sveta glume, Ljiljana Jakšić i Vlasta Velisavljević, došli da se oproste od njega.
Poslednje godine života proveo je u samoći, posvećen svojoj velikoj ljubavi – pisanju. Zoran Rankić je, iako povučen, nastavio stvarati do poslednjeg trenutka, završavajući knjige “Neobjavljeno vreme” 1 i 2. Čak i dok je bio bolestan, bio je mentalno snažan i aktivan. Međutim, nakon što je doživeo moždani udar, stanje mu se pogoršalo. Proveo je neko vreme u bolnici “Sveti Sava”, ali je shvatio da više ne može živeti sam. Zajedno sa sestrom, koja je zbog autoimune bolesti bila u domu, godinama su se međusobno pazili i pomagali, no njen iznenadni odlazak u dom, a kasnije i smrt, ostavili su ga da se suoči sa samoćom.
- Iako je bio fizički osamljen, nije bio zaboravljen. Njegovi prijatelji su ga redovno obilazili, pružajući mu ljubav i podršku do poslednjeg trenutka. Njegova bliska prijateljica Zvezdana Stanković, autorka monografije o Zoranu Rankiću, istakla je da je Zoran bio voljen i da su ga svi koji su ga poznavali poštovali i brinuli za njega. „Nikad se nećemo rastati, on je u mojim mislima, šta god da radim“, rekla je Zvezdana, govoreći o svom prijatelju.
Zoran Rankić nije voleo formalnosti, pa se na njegovom oproštaju sa pozorištem dogodila nesvakidašnja scena. Kada su mu pripremali oproštajni govor i planirali da ga isprate u penziju, on je odlučio da pobegne. Uzeo je stvari u svoje ruke na svoj način – zaključao se u šminkernici, napisao na ogledalu “Živela sloboda” i skočio kroz prozor. Ova scena pokazala je njegovu prirodu – želju za slobodom i ne želju za preteranim ceremonijama. “Nisam želeo da slušam te klišee: ‘Dragi naš, bio si nam oslonac, zvaćemo te, dao si mnogo za nas…’, a posle te svi zaborave”, rekao je Zoran u jednom od intervjua.
Zoran Rankić preminuo je 9. decembra 2019. godine, u domu za stara lica u Beogradu, nakon duge i teške bolesti. Na njegovoj sahrani, koja je bila skromna, prisustvovali su samo njegovi najbliži prijatelji i kolege, koji su ga pamtile kao velikog glumca i divnu osobu.
