Preterano ugađanje drugima, posebno deci, često se obije o glavu, kako su mnogi ljudi iskusili. Oni koji uvek sebe stavljaju u drugi plan da bi zadovoljili potrebe drugih, na kraju mogu biti nezadovoljni. Penzioner Davor potvrđuje ovo, priznajući da je i on uvek mislio “Prvo deca, pa ja”, o čemu iskreno piše.
- “Davno bi moje suze oprale bol koju sam sebi nanijela da je moguće, jer sam vjerovala da mogu svima ugoditi i dati sve. Bila sam zadnja i sebi i drugima, jedina koja ni od koga nije dobila ništa, i to je istina i danas, djeca su uzela sve i otišla”, jadao se ožalošćeni otac.
- Ispričao je da svog sina nije vidio tri desetljeća. “Nema pravog objašnjenja. Pružio sam svom sinu sve što je otac mogao ponuditi, pa čak i više od toga; moj život je bio posvećen njemu. Sada sam bolestan, stariji čovjek koji sjedi kraj prozora svoje kuće i gleda u daljine, žudeći da vidim svog sina, a želim i da upoznam njegovu obitelj, posebno svoju unuku, za koju znam da je tamo, ali je nikad nisam sreo”, prenio je svoju tugu.
Samo ja, koji se svakodnevno borim s mnoštvom mučnih pitanja i nosim svoju patnju zureći u daljinu, istinski razumijem koliki je to izazov”, tužnim je riječima gospodin Davor završio svoje pismo. Iz primjera ove tragične sudbine možemo zaključiti da je u tvrda srca teško probiti, ali nada posljednja nestaje.
BONUS TEKST:
Kajsije (Prunus armeniaca) su voćke iz porodice ruža (Rosaceae), poznate po svom sočnom i slatkom plodu. Poreklo im je iz Kine, ali danas se uzgajaju širom sveta, posebno u područjima s umerenom klimom. Kajsije su cenjene zbog svog bogatog ukusa, hranljivih vrednosti i brojnih zdravstvenih koristi.
Hranljive vrednosti
Kajsije su niskokalorične, ali bogate hranljivim materijama. Jedna prosečna kajsija ima oko 20 kalorija, što ih čini odličnim izborom za laganu užinu. Sadrže značajnu količinu vlakana, vitamina A (u obliku beta-karotena), vitamina C, kalijuma i antioksidanasa. Kajsije su takođe dobar izvor gvožđa, kalcijuma i magnezijuma.
Vitamin A iz kajsija je ključan za zdravlje očiju, dok vitamin C doprinosi jačanju imunog sistema i poboljšava apsorpciju gvožđa. Antioksidansi, poput beta-karotena i likopena, pomažu u zaštiti ćelija od oštećenja slobodnim radikalima, čime smanjuju rizik od hroničnih bolesti.
Kajsije se često koriste u pripremi džemova, marmelada i kompota. Njihov bogat, sladak ukus savršeno se uklapa u pečene deserte poput pita, kolača i torti. Takođe, kajsije su odlične u kombinaciji sa sirom, posebno kozjim sirom, ili kao dodatak raznim salatama. U nekim kulturama kajsije se koriste i u slanim jelima, gde dodaju suptilan, sladak ukus jelima sa mesom, kao što su piletina ili jagnjetina.
Uzgoj kajsija
Kajsije najbolje uspevaju u umerenim klimatskim uslovima, sa toplim letima i hladnim zimama. Drvo kajsije je relativno otporno, ali je važno da se sadi na sunčanim mestima sa dobro dreniranom zemljom. Kajsije cvetaju rano u proleće, pa su osetljive na kasne prolećne mrazeve, što može uticati na rod.
Berba kajsija obično se obavlja sredinom leta, u zavisnosti od sorte i klime. Zrele kajsije su nežne i lako se kvare, pa je važno pažljivo rukovati s njima. Zbog toga se često prodaju i transportuju kao sušeno voće, jer na taj način mogu duže da traju i zadrže svoje hranljive vrednosti.
