Danas Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog proroka Jeremiju – običaji i značenja ovog praznika. Naime, jako je bitno da se pridržavate sljedećih stvari vezano za današnji dan…
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja Svetog proroka Jeremiju, a u nastavku Vam donosimo značaj ovog praznika, kao i narodne običaje koji ga prate.
Sveti prorok Jeremija, koji se u crkvenom kalendaru slavi 14. maja, jedan je od najvažnijih proroka Starog zaveta. Poznat je po svojim dubokim, uznemirujućim i smelim proročanstvima, često upućenim protiv tadašnjih careva i naroda koji su se udaljili od Boga. Njegove reči bile su beskompromisne – nije se bojao da osudi idolopoklonstvo, nepravdu i žrtvovanje dece lažnim bogovima, što je tada bila česta praksa.
Još od svoje mladosti, Jeremija je prorokovao sudbinu izraelskog naroda. Iako nepopularan među vlastodršcima, jer je otvoreno ukazivao na njihove greške, ostao je veran Bogu do kraja. Predvideo je smrt cara Joakima, izgnanstvo cara Jehonije u Vavilon, kao i pad Jerusalima pod vlašću Vavilonaca. Car Sedekija je takođe bio predmet Jeremijinih proročanstava – prorekao mu je poraz i početak vavilonskog ropstva, što se na kraju i obistinilo.
Zbog svojih oštrih reči, Jeremija je često bio hapšen, zlostavljan i odbacivan. Ipak, njegova vera nije posustajala. Predanje kaže da je pre uništenja hrama uspeo da sakrije sveti kivot na brdu Navat, dok je sveti oganj sačuvao u dubokom bunaru. Kasnije je odveden u Misir (Egipat), gde je nastavio da prorokuje, predviđajući propast tadašnjih paganskih božanstava i dolazak Bogorodice sa Isusom.
Jedno narodno predanje kaže da je Aleksandar Veliki posetio Jeremijin grob i da su njegove mošti tada prenete u Aleksandriju, gde su navodno i sahranjene. Iako za ovu priču nema čvrstih istorijskih dokaza, ona se prenosi generacijama i doprinosi oreolu svetosti i misterije koja okružuje prorokovu ličnost.
Osim crkvene proslave, širom Srbije i danas su prisutni narodni običaji posvećeni Svetom Jeremiji. Smatra se da on ima moć da zaštiti domove i ljude od zmija otrovnica, pa se praznik koristi kao dan ritualne zaštite od ovih opasnih gmizavaca. U mnogim selima, običaj nalaže da neko iz kuće rano ujutru izađe napolje, uzme tiganj i lupa u njega dok izgovara sledeće reči:
„Jeremija u polje, a sve zmije u more! Samo jedna ostala, za zlo njeno ostala, oba oka izbola, na dan trna glogova. Na četiri šipova, zlu kob izela.”
Veruje se da, dokle god odjekuje zvuk tiganja i izgovara se ova „zaštitna pesma“, zmije neće prilaziti domaćinstvu. Ovaj običaj se s pažnjom poštuje naročito u ruralnim krajevima, gde je kontakt s prirodom svakodnevan.
Takođe, postoje zabrane koje se strogo poštuju na današnji dan – ne sme se koristiti britva, ne treba uzimati iglu i konac, niti se treba češljati. Veruje se da ove radnje mogu „privući“ zmije. Pertle, konci i slični predmeti ne smeju se vući po zemlji, jer to simbolično „vuče“ i zmije u dom. Iako se ovi običaji danas sve češće tumače simbolično, oni i dalje predstavljaju važan deo narodne duhovnosti. Svedoče o spoju hrišćanske vere i arhaičnog strahopoštovanja prema prirodi, kao i o dubokoj ljudskoj potrebi da kroz rituale traži zaštitu i sigurnost.
Sveti prorok Jeremija ostaje upamćen ne samo kao neustrašivi glas Starog zaveta, već i kao simbol nepokolebljive vere, istinoljubivosti i moralne snage. Njegov život i učenja i danas podsećaju vernike na važnost borbe za istinu, pravednost i vernost Božijoj volji – bez obzira na ličnu cenu.
