BONUS TEKST:
Maslina (Olea europaea) je simbol mira, dugovečnosti, mudrosti i zdravlja – ali i jedan od najvažnijih plodova mediteranske kulture. Ova drevna biljka, gajena već više od 6.000 godina, daje ne samo ukusne plodove već i jedno od najcenjenijih ulja na svetu – maslinovo ulje.
Maslina je zimzeleno drvo koje može živeti više stotina, pa čak i hiljada godina. Njeni srebrnkasto-sivi listovi i krivudavo stablo čine je prepoznatljivim pejzažnim simbolom Mediterana. Plodovi – masline – sazrevaju od zelene do tamnoljubičaste ili crne boje, u zavisnosti od sorte i zrelosti. Prve plodove daje tek nakon 5–8 godina, ali jednom kada počne da rađa, može to činiti desetljećima, pa i vekovima. Najviše uspeva u toplim, sušnim klimama – Grčka, Italija, Španija, Tunis i mediteranski deo Balkana su idealna staništa za ovu biljku.
Masline se koriste u kulinarstvu u dve glavne forme: stolne masline (one koje jedemo cele, ukiseljene, punjene ili začinjene) i uljarice (koje se prešaju za dobijanje ulja). Sirova maslina je inače vrlo gorka i nejestiva zbog sadržaja oleuropeina, pa se mora prethodno tretirati – fermentacijom, soljenjem ili ispiranjem u vodi ili lugom – kako bi postala ukusna i probavljiva.
Maslinovo ulje je pravi eliksir zdravlja. Ekstra devičansko ulje, dobijeno hladnim ceđenjem, čuva sve hranljive i lekovite sastojke ploda. Bogato je mononezasićenim mastima, vitaminom E, gvožđem, polifenolima i antioksidansima. Njegova redovna upotreba povezuje se sa zdravljem srca, boljom probavom, smanjenjem upalnih procesa u telu, kao i nižim rizikom od srčanih i neuroloških bolesti. Takođe doprinosi elastičnosti kože i usporava procese starenja.
Maslina sadrži (na 100 g ploda):
-
Kalorije: oko 115
-
Masti: 10–11 g
-
Vlakna: 3–4 g
-
Minerali: gvožđe, bakar, kalcijum
-
Vitamin E i polifenoli – snažni antioksidansi
Zanimljivo je da masline dolaze u različitim oblicima, bojama i ukusima – od blagih zelenih do intenzivno aromatičnih crnih. Sorte poput “Leccino”, “Kalamata”, “Arbequina”, “Picual” i domaća “Oblica” poznate su širom sveta, svaka sa svojim karakterističnim ukusom i aromatskim profilom.
Maslina ima i ogroman kulturni i simbolički značaj. Maslinova grančica još od antičkih vremena simbolizuje mir i pobedu, a u mnogim religijama i mitologijama zauzima sveto mesto. Grci su verovali da je maslinu ljudima poklonila boginja Atena, dok se u Bibliji maslinova grana pojavljuje kao znak Božjeg pomirenja sa čovekom.
Osim u ishrani, maslina i njeno ulje koriste se i u kozmetici – u izradi prirodnih sapuna, krema, balzama, maski za kosu i losiona. Zahvaljujući svojim hidratantnim, antioksidativnim i regenerativnim svojstvima, maslinovo ulje je nezamenjiv sastojak prirodne nege kože i kose.
Maslina je, dakle, mnogo više od sastojka u salati ili na pizzi – ona je simbol večnosti, zdravlja, ukusa i snage prirode Mediterana. Njeno prisustvo u svakodnevici naroda Mediterana čini je ne samo hranom, već i kulturnim i duhovnim blagom.
