Mnogi ljudi uživaju u kuhanom kukuruzu, ali često zanemaruju njegove brojne zdravstvene dobrobiti. Bagatelle klipići su lako dostupni na tržištu, a vrijedi napomenuti koliko su hranjivi. Kuhani kukuruz mnogima je omiljena hrana, ne samo zbog izvrsnog okusa već i zbog svojih iznimnih zdravstvenih svojstava. Prilikom pripreme ovog jela, preporučljivo je ostaviti svilu netaknutom jer ona doprinosi ukupnoj nutritivnoj vrijednosti.
Svila se može koristiti za pripremu svih ovih jela. Njegova svojstva pomažu u prevenciji bubrežnih kamenaca, djelujući kao prirodni diuretik i pospješujući izbacivanje viška tekućine iz tijela. Nadalje, ima sposobnost smanjenja razine šećera i kolesterola u krvotoku. Osim toga, svila je bogata kalijem koji olakšava zgrušavanje krvi. Uključite svilu u recepte koji sadrže kukuruz i puretinu, kao što je kuhani kukuruz. U ostalim vijestima, trendovski i razigrani stil kupaćih kostima se vratio.
Ana Ivanović, zanosna srpska glumica, otkrila je novo zadivljujuće otkriće kakvo dosad nije viđeno. Naglasila je presudnu ulogu “okoliša” u narušavanju različitih aspekata života. Kako bi se tome suprotstavila, ona predlaže jedinstvenu metodu: odvajanje kukuruzne svile od kukuruza i kuhanje s malom količinom vode.
Nakon što se procijedi i ohladi, ovaj pripravak se može koristiti kao umirujući čaj. Međutim, važno je napomenuti da bi se trudnice trebale suzdržati od konzumiranja čaja od kukuruzne svile jer može izazvati kontrakcije prije poroda.
BONUS TEKST:
Uticaj Klimatskih Promena na Globalni Ekosistem
Klimatske promene predstavljaju jedan od najvažnijih izazova sa kojima se suočava savremeno društvo. S obzirom na rastuće emisije gasova sa efektom staklene bašte, poput ugljen-dioksida (CO2), metana (CH4) i azotnih oksida (NOx), prosečne globalne temperature se povećavaju, što ima duboke posledice po globalni ekosistem. Ovaj tekst razmatra kako klimatske promene utiču na različite aspekte ekosistema, uključujući biološku raznovrsnost, okeane, vodene resurse i ljudsko zdravlje, kao i strategije za ublažavanje tih uticaja.
1. Promene u Biološkoj Raznovrsnosti
Biološka raznovrsnost, koja obuhvata sve vrste biljaka, životinja i mikroorganizama, suočava se sa ozbiljnim pretnjama zbog klimatskih promena. Porast temperature može promeniti staništa, što dovodi do migracije vrsta prema višim nadmorskim visinama ili širijim geografskim širinama. Na primer, mnoge biljke i životinje koje su specifične za određena staništa mogu biti primorane da se preseljavaju kako bi našle odgovarajuće uslove za život, što može dovesti do sukoba sa drugim vrstama ili do smanjenja broja populacija.
Osim toga, promene u temperaturi i padavinama mogu uticati na ciklus hranljivih materija i raspoloživost hrane. Ove promene mogu ozbiljno ugroziti vrste koje su već ugrožene ili čije su populacije već smanjene, što može dovesti do izumiranja nekih vrsta. Na primer, koralni grebeni, koji su među najraznovrsnijim ekosistemima u okeanima, suočavaju se sa bleđenjem zbog povećane temperature mora i kiselosti vode.
2. Uticaj na Okeane
Okeani igraju ključnu ulogu u regulaciji klime i apsorpciji CO2. Međutim, povećana koncentracija CO2 u atmosferi dovodi do povećane apsorpcije ovog gasa u okeanima, što uzrokuje oceansku kiselost. Ocean acidifikacija može imati ozbiljne posledice po morske ekosisteme, posebno za organizme koji grade kalcijum karbonatne strukture, poput školjki i korala. Ova promena u kiselosti može ometati rast i razvoj ovih organizama i negativno uticati na morske lance ishrane.
Povećanje temperature mora može dovesti do povećanja učestalosti i intenziteta oluja, što može uzrokovati štetu na obali i u morskim ekosistemima. Takođe, topljenje polarnih lednika doprinosi porastu nivoa mora, što može dovesti do poplave obalnih područja i promene u staništima mnogih vrsta.
3. Uticaj na Vodene Resurse
Klimatske promene takođe imaju značajan uticaj na vodene resurse. Promene u obrascima padavina mogu dovesti do suša u nekim oblastima i povećanih padavina u drugima, što može uticati na dostupnost sveže vode. Suše mogu smanjiti nivoe voda u rekama i jezerima, što može ugroziti snabdevanje vodom za pijenje i navodnjavanje.
Povećana temperatura može izazvati topljenje ledenih pokrivača i glečera, što može dovesti do kratkoročno povećane dostupnosti vode, ali dugoročno može smanjiti priliv vode u reke i jezera. Ove promene mogu imati ozbiljne posledice po poljoprivredu, ekosisteme i ljudske zajednice koje zavise od vodnih resursa.
4. Uticaj na Ljudsko Zdravlje
Klimatske promene takođe imaju direktne i indirektne posledice po ljudsko zdravlje. Povećanje temperature može dovesti do povećanja broja toplotnih udara i drugih bolesti povezanih sa toplinom. Promene u obrascima padavina mogu uticati na kvalitet vode, što može povećati rizik od zaraznih bolesti koje se prenose vodom.
Klimatske promene takođe mogu uticati na proizvodnju hrane, što može dovesti do povećanja broja prehrambenih bolesti i problema sa ishranom. Promene u ekosistemima mogu uticati na kvalitet zemljišta i dostupnost hranljivih materija, što može smanjiti prinose useva i dovesti do nestašica hrane u određenim područjima.
5. Strategije za Ublažavanje i Prilagođavanje
Kako bi se smanjili negativni uticaji klimatskih promena, neophodno je preduzeti strategije za ublažavanje i prilagođavanje. Ublažavanje uključuje smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte kroz prelazak na obnovljive izvore energije, povećanje energetske efikasnosti i promene u potrošnji i proizvodnji. Prilagođavanje uključuje prilagođavanje infrastrukture, poljoprivrednih praksi i upravljanja vodnim resursima kako bi se odgovorilo na promene u klimi.
Globalna saradnja je ključna za rešavanje problema klimatskih promena. Međunarodni sporazumi poput Pariskog sporazuma imaju za cilj smanjenje globalnih emisija i povećanje napora u prilagođavanju klimatskim promenama. Takođe, lokalne zajednice i pojedinci mogu doprineti kroz obrazovanje, promenu životnih navika i podršku održivim praksama.
Zaključak
Klimatske promene predstavljaju složen i višeslojan izazov koji zahvata sve aspekte globalnog ekosistema. Uticaj na biološku raznovrsnost, okeane, vodene resurse i ljudsko zdravlje je značajan i zahteva sveobuhvatan pristup za ublažavanje i prilagođavanje. Svi nivoi društva, od međunarodnih organizacija do lokalnih zajednica i pojedinaca, moraju raditi zajedno kako bi se suočili sa ovim izazovom i radili na očuvanju planete za buduće generacije.
