Buduće majke koje se pripremaju da prvi put dovedu svoje bebe na svet često su ispunjene mešavinom uzbuđenja, neizvesnosti i ponekad straha. S mnogo pitanja i dilema, kao što su: Da li epiduralna anestezija pomaže ili odmaže? Kada je carski rez neizbežan?Na ova i mnoga druga pitanja vezana za porođaj odgovara asistent doktorka Slađana Mihajlović, specijalista ginekologije i akušerstva, koja istovremeno obavlja dužnost upravnice u Bolnici za ginekologiju i akušerstvo KBC “Dr Dragiša Mišović”.
Da li škole roditeljstva i pripreme za porođaj zaista koriste tokom porođaja?
“Što se tiče škola roditeljstva, smatram da su one izuzetno korisne. Omogućavaju budućim majkama da se upoznaju s fazama porođaja, sa pravim trenucima za dolazak u bolnicu, s vežbama poput joge i pilatesa, i svime što stručnjaci za to pripremaju u određenim školama. Važno je da buduće majke bar donekle razumeju šta ih očekuje tokom trudnoće i porođaja”, objašnjava dr. Mihajlović, dodajući da žena treba da se uputi u porodilište odmah nakon pucanja vodenjaka.Pre ulaska u porođajnu salu, trudnica prolazi kroz niz pregleda i priprema, uključujući uzimanje karličnih mera, klistiranje, ultrazvučni pregled. Međutim, iako ultrazvuk pruža važne informacije, ne može otkriti sve detalje, uključujući tačnu težinu bebe ili da li je pupčana vrpca obavila vrat deteta.
“Ponekad možemo videti, a ponekad ne. Pupčana vrpca je nešto na šta ne možemo direktno uticati. Može biti obavijena nekoliko puta oko vrata deteta, a da to ne predstavlja pretnju po porođaj. Ponekad beležimo taj detalj u kartonu ultrazvuka, kako bismo bili svesni rizika tokom praćenja srčanih tonova fetusa tokom kontrakcija”, pojašnjava doktorka Mihajlović.Ona ističe da je važno da se ženama dozvoli da odluče između prirodnog porođaja i carskog reza, jer carski rez predstavlja ozbiljnu hiruršku intervenciju s potencijalnim komplikacijama kao što su krvarenje, infekcije ili tromboza.
Postoji li indikacija za carski rez kada je žena u panici i nema saradnje?
“Pacijentkinje koje su sklonije panikama obično se obrate nama ranije. U našem Kliničko-bolničkom centru imamo psihijatrijsku podršku koja pomaže pacijentkinjama da se pripreme i razgovaraju o svojim strahovima. Oko 99% porođaja završava se bez komplikacija, osim ako ne postoji medicinska indikacija za carski rez”, naglašava doktorka Mihajlović.
Šta je dobro, a šta loše kod epiduralne anestezije tokom porođaja?
“Tokom svojih dvadeset godina iskustva, primetila sam da se epiduralna anestezija često koristi. Osobno preferiram epiduralnu anesteziju jer olakšava komunikaciju s pacijentkinjama. Međutim, važno je napomenuti da za akušera postaje teže prepoznati trenutak koji može dovesti do komplikacija tokom porođaja. Ipak, prioritet je zdravlje majke i deteta”, kaže doktorka Mihajlović.Da li je moguće da epiduralna anestezija ometa trudnicu u naporima tokom porođaja?
“Epiduralna anestezija može pomoći ženi koja je iscrpljena ili nema snage za borbu, ili je emotivno nespremna za porođaj. Međutim, savetujem ženama da se, ako su sklonije stresu ili nedostatku koncentracije, pripreme kroz školu roditeljstva kako bi bile spremne za porođaj”, preporučuje doktorka Mihajlović.
Koliko dugo treba da traje prirodan porođaj?
“Prema starim medicinskim knjigama, prirodan porođaj za prvorotke može trajati do 48 sati. Međutim, za većinu prvorotki, porođaj obično traje do 16 sati, a za žene koje su već rodile do 10 sati. Važno je napomenuti da je prirodan porođaj najbolji izbor za majku i dete”, objašnjava doktorka Mihajlović.
Zašto je prirodan porođaj najbolji za dete?
“Dete prolazi kroz vaginalni put, što omogućava temeljito čišćenje od plodove vode. Takođe, kontakt sa vaginalnom florom pomaže jačanju imunološkog sistema bebe, smanjujući kasnije rizike od alergija i astme”, naglašava doktorka Mihajlović.
Da li primena forcepsa i vakuma može imati negativne posledice po zdravlje deteta?
“Iako se na društvenim mrežama mogu naći razne priče, važno je razumeti da dobro postavljeni forcepsi i vakum ne ostavljaju trajne posledice na dete. Ipak, moguće komplikacije uključuju kefalohematom ili retku rupturu. Važno je da se ove intervencije izvode pažljivo i uz odgovarajući nadzor medicinskog osoblja”, objašnjava doktorka Mihajlović.
Da li je bezbednije koristiti forcepse ili vakum?
“Nema apsolutnog pravila o tome šta je bezbednije. Važno je koristiti sredstvo koje će omogućiti siguran izlazak deteta uz minimalan rizik za majku i dete. Ukoliko dođe do komplikacija, bitno je da pacijentkinja sarađuje sa medicinskim osobljem kako bi se što pre rešile eventualne prepreke”, zaključuje doktorka Mihajlović, dodajući da u njihovoj bolnici nije zabeležen slučaj akušerskog nasilja.
