Ovaj datum u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom, što znači da se smatra velikim i značajnim i da ga vernici poštuju s dubokim uvažavanjem.Ovaj praznik smatra se posebnim za pravosllavnu crkvu.
Danas Srpska pravoslavna crkva i svi vernici obeležavaju poseban praznik – dan začeća Svetog Jovana Preteče i Krstitelja. Ovaj datum u crkvenom kalendaru upisan je crvenim slovom, što znači da se smatra velikim i značajnim i da ga vernici poštuju s dubokim uvažavanjem. Praznik nosi i snažnu poruku o veri, strpljenju i Božijem promislu, jer se upravo kroz čudo Jovanovog začeća pokazuje sila i milost Gospoda.
Postoji običaj da se na ovaj dan podsete svi roditelji na važnost krštenja dece. Oni koji to još nisu učinili, trebalo bi da što pre odrede datum i da decu privedu crkvi. Krštenje nije samo obred, već i ulazak deteta u zajednicu Crkve, povezivanje sa Bogom i dobijanje zaštite kroz svetinju. Oni roditelji koji još uvek nemaju porodicu, upućuju svoje molitve Svetom Jovanu Krstitelju, verujući da će on posredovati pred Gospodom i pomoći im da i sami dobiju blagoslov dece.
- Na ovaj dan se proslavlja i milost koja je ukazana pravednim roditeljima Zahariji i Jelisaveti. Oni su, iako u poodmaklim godinama, doživeli čudo da dobiju dete, i to baš onda kada su mnogi mislili da je to nemoguće. Njihova želja i molitve bile su uslišene jer je Bog imao posebne planove sa njihovim sinom. Upravo se zato naglašava da današnji praznik nije samo sećanje na jedan događaj, već podsećanje da je Božija volja uvek jača od prirodnih zakona i da vera može doneti čuda i kada izgleda da je sve izgubljeno.
Jovanovo začeće i rođenje objavljeno je preko anđela, što je znak da se radi o osobi sa velikom misijom. Bog je i ranije na sličan način obznanjivao dolazak onih ljudi koji su imali poseban zadatak. Tako je najavljeno rođenje Isaka, koji je došao od bezdetne Sare, kao i Samsona, koji se rodio od Manoja i njegove žene. Isto tako i Jovan, koji je rođen od Zaharije i Jelisavete, starijih roditelja.
Ako se zapitamo kako je moguće da starci dobiju dete, odgovor ne treba tražiti u ljudskim objašnjenjima. Vera nas uči da to nije pitanje prirodnih zakona, već Božije sile. Bog je stvorio ceo svet ni iz čega, pa je za Njega i ovakvo čudo sasvim moguće. Kao što je prvog čoveka, Adama, stvorio bez roditelja, tako je i u ovom slučaju pokazao da Njegova moć prevazilazi ljudska shvatanja. Umesto da sumnjamo, ovaj praznik nas poziva da zahvalimo Bogu, da Mu odamo hvalu za svako čudo kojim nam pokazuje svoju mudrost i ljubav.
Prema predanju, kada je Jelisaveta zatrudnela, njen muž Zaharija je zanemeo. Tek kada se dete rodilo i kada je na pločici napisao ime – Jovan – progovorio je ponovo. Time je pokazano da sve dolazi u pravo vreme i da se Božiji plan ostvaruje bez obzira na ljudske sumnje.
- Jovan je od malih nogu pokazivao posebnost. Kao mlad je otišao u pustinju, gde je živeo skromno, hraneći se korenjem i divljim medom. Život u pustinji bio je priprema za njegovu misiju. U svojim propovedima otvoreno je govorio o pokajanju i kritikovao moralni pad ljudi. Njegove reči su bile oštre, ali i pravedne, jer je želeo da svoje savremenike vrati životu po Božijim zakonima. Posebno je značajno njegovo krštavanje u reci Jordan, gde je ljude prinosio vodi i govorio da ih on krštava vodom, ali da iza njega dolazi Onaj koji će ih krstiti Duhom Svetim i ognjem.
Današnji praznik nosi i dublju poruku za sve vernike. Veruje se da je upravo ovo dan kada je nebo otvoreno i kada su molitve najsnažnije. Zato se ljudi posebno mole za porodicu, zdravlje i veru, jer se smatra da su tada čuda moguća ako se iskreno obratimo Bogu. Praznik nas uči da vera ne poznaje granice, da je ljubav Božija veća od svih ljudskih ograničenja i da je svako od nas pozvan da u srcu nosi veru i nadu.
Sveti Jovan Krstitelj je u istoriji hrišćanstva zauzeo posebno mesto kao prorok i preteča Hrista. Njegov život i žrtva bili su uvod u dolazak Spasitelja. Zato i ovaj praznik ima veliku simboliku – on nije samo uspomena na začeće jednog deteta, već i podsećanje da Bog svima daruje nadu i da se u svakom trenutku može dogoditi čudo.
Zato današnji dan vernicima donosi i radost i obavezu – da u srcu sačuvaju zahvalnost, da se mole za svoju porodicu i da ne zaborave da Bog nikada ne ostavlja one koji mu se iskreno obraćaju
