Pedesetpetogodišnja žena iz Požarevca, Lela Stojadinović, brutalno je ubijena u stanu svoje majke na Novom Beogradu, a njena smrt potresla je sve koji su je poznavali.
- Jedna od njezinih prijateljica otkrila je da je Laila u posljednjim trenucima čuvala život svog sina (23 godine), ali nažalost nije mogla sebe. Ona je dodala da je Leila radila u GO Požarevac i da je bila u vezi sa Nikolom Lazarevićem (45), koji ju je ubio nožem. Lazarević je nakon incidenta počinio samoubojstvo.
Podsjetimo, Leila je pokopana u subotu, 18. svibnja, kada su se njezini obitelj i prijatelji imali priliku posljednji put oprostiti od nje. Nakon sprovoda javio se jedan od Lailinih prijatelja koji je rekao da su Laila i Nikolai zajedno prošli pakao.
– Ona upozna tipa, zaljubi se i onda počinje pakao. To je mučenje svaki dan. Našli smo se na kavi, ali susreti su bili sve rjeđi, mučenje sve žešće, a Laila je živjela u paklu. Pokušala se osloboditi, ali nije uspjela. Skoro sam saznao da puno ljudi zna za ovo, ali ništa ne pomaže. Žena je rekla ako agencije ne pomognu, nitko ne može.Inače, kako pišemo, ubijena je tri puta prijavljivala Lazarevićevo nasilje, a njeni prijatelji sada kažu da je Lejla povukla prijavu iz straha.
– Nasilnik je bio upoznat s prijavama i prijetio je ubojstvom njezinog sina, a prijetnju je ona shvatila ozbiljno. Zato se stalno vraća tom čudovištu – dodala je, prije nego što je otkrila da je Lejlin sin na sahrani održanoj u subotu rekao da mu je majka nekako spasila život.- Njezin sin je rekao da mu je majka spasila život. Nažalost, nije joj bilo spasa – dopunili su objavu na društvenim mrežama prijatelji ubijene žene.
Podsjetimo, Lelu Stojadinović oko 17 sati ubio je njen emotivni partner Nikola Lazarević (45 godina) iz Požarevca. Odnosno, Nikolaj je navodno došao u stan Lejline majke, koja je prije nekoliko dana bila u toplicama. Posvađali su se, a zatim je Lazarević žestoko nasrnuo na nesretnu ženu i pretukao je šakama prije nego što je uzeo kuhinjski nož i ubio je. Nakon toga, ubojica je sam sebi prerezao grkljan. Njihova tijela otkrio je Lajlin sin (23).
Kako su ranije pričali susjedi Nikolaja Lazareviča Curielu, on je u Požarevcu imao ženu i obitelj, a nakon njegova samoubojstva i njegova je supruga objavila seriju njihovih fotografija kako bi se oprostila od njega.- Nikolaj je imućan, radi kao automehaničar i pruža vučnu službu. Nije trebao tako nešto učiniti – rekao nam je ranije jedan od njegovih prijatelja.
BONUS TEKST:
Istorija i Značaj Interneta
Uvod
Internet, globalna mreža koja povezuje milijarde uređaja širom sveta, revolucionarno je promenio način na koji komuniciramo, radimo, učimo i živimo. Od svojih skromnih početaka kao vojni projekat u Sjedinjenim Američkim Državama do današnjeg statusa kao neophodnog alata za svakodnevni život, internet je postao integralni deo moderne civilizacije. U ovom tekstu istražićemo istoriju interneta, njegov tehnološki razvoj i uticaj na društvo.
Rani Razvoj i Prethodnici Interneta
ARPANET
Internet je nastao iz projekta pod nazivom ARPANET (Advanced Research Projects Agency Network), koji je započet 1960-ih godina u okviru Agencije za napredne istraživačke projekte Ministarstva odbrane SAD (DARPA). Cilj ARPANET-a bio je da se stvori pouzdana komunikaciona mreža koja bi povezala računare različitih akademskih i vojnih institucija. Prva uspešna komunikacija putem ARPANET-a ostvarena je 1969. godine između Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu (UCLA) i Stanford Research Institute-a.
Ključne Tehnologije
Neke od ključnih tehnologija koje su omogućile razvoj interneta uključuju paketno komutiranje (packet switching), TCP/IP protokole i domensko ime sistem (DNS). Paketno komutiranje, koncept koji su razvili Donald Davies i Paul Baran, omogućava da se podaci dele na manje pakete koji se šalju nezavisno i ponovo sastavljaju na odredištu. TCP/IP protokoli, razvijeni od strane Vinta Cerfa i Boba Kahna, omogućavaju pouzdanu i fleksibilnu komunikaciju između različitih mreža. DNS sistem, razvijen 1983. godine, omogućava lakše pronalaženje i povezivanje sa internet adresama.
Proširenje i Popularizacija Interneta
Uvođenje WWW-a
Jedan od najvažnijih trenutaka u istoriji interneta bio je razvoj World Wide Web-a (WWW) početkom 1990-ih. Tim Berners-Lee, naučnik iz CERN-a (Evropska organizacija za nuklearna istraživanja), osmislio je WWW kao sistem hipertekstualnih dokumenata koji su povezani hipervezama i dostupni preko interneta. Prva web stranica postavljena je 1991. godine, a razvoj web pretraživača poput Mosaic-a (1993) i Netscape-a (1994) omogućio je široku pristupačnost interneta običnim korisnicima.
Komercijalizacija Interneta
Do sredine 1990-ih, internet je prešao iz akademskih i vojnih krugova u komercijalnu upotrebu. Razvoj internetskih servisa poput e-pošte, chat soba, i online foruma omogućio je nov način komunikacije. E-trgovina je počela da se razvija, sa pionirima kao što su Amazon (osnovan 1994) i eBay (osnovan 1995), koji su pokazali potencijal interneta kao platforme za trgovinu i poslovanje.
Uticaj Interneta na Društvo
Komunikacija i Društveni Mediji
Internet je transformisao način na koji ljudi komuniciraju. E-pošta je postala osnovno sredstvo za poslovnu i ličnu komunikaciju, dok su chat aplikacije i društvene mreže omogućile trenutnu razmenu poruka i informacija. Pojava društvenih mreža kao što su Facebook, Twitter, Instagram i LinkedIn omogućila je ljudima da se povežu sa prijateljima, porodicom i profesionalnim kontaktima širom sveta. Društveni mediji takođe igraju ključnu ulogu u širenju informacija i organizovanju društvenih pokreta.
Obrazovanje i Pristup Informacijama
Internet je revolucionalizovao obrazovanje i pristup informacijama. Online enciklopedije, kao što je Wikipedia, i digitalne biblioteke omogućile su besplatan pristup ogromnom bogatstvu znanja. Online kursevi i platforme za učenje, poput Coursera, edX i Khan Academy, omogućili su ljudima da stiču nova znanja i veštine iz udobnosti svog doma. E-učenje je postalo posebno važno tokom pandemije COVID-19, kada su mnoge obrazovne institucije prešle na online nastavu.
Ekonomija i Poslovanje
Internet je stvorio nove ekonomske modele i transformisao tradicionalne industrije. E-trgovina, digitalno oglašavanje, i online usluge postali su ključni segmenti globalne ekonomije. Startap ekosistem, podržan internet tehnologijama, omogućio je brzo pokretanje i skaliranje novih preduzeća. Gig ekonomija, koja uključuje platforme kao što su Uber, Airbnb i Fiverr, omogućila je fleksibilne načine rada i zarade.
Kultura i Zabava
Internet je promenio način na koji konzumiramo kulturu i zabavu. Streaming servisi poput Netflixa, Spotifya i YouTubea omogućili su neograničen pristup filmovima, muzici i video sadržaju. Video igre su postale globalni fenomen, sa multiplayer igrama koje omogućavaju interakciju sa igračima širom sveta. Društveni mediji i blogovi omogućili su pojedincima da kreiraju i dele sadržaj, čineći ih važnim akterima u kulturnoj produkciji.
Izazovi i Problemi
Privatnost i Bezbednost
Sa porastom upotrebe interneta, pitanja privatnosti i bezbednosti postala su ključna. Prikupljanje i korišćenje ličnih podataka od strane kompanija i vlada izazvalo je zabrinutost među korisnicima. Sajber napadi, hakovanje i krađa identiteta postali su uobičajeni problemi. Osiguranje privatnosti i bezbednosti na internetu zahteva kontinuirane napore u razvoju tehnologija zaštite i donošenju zakonskih regulativa.
Dezinformacije i Digitalna Pismenost
Internet je omogućio brz pristup informacijama, ali je takođe postao plodno tlo za širenje dezinformacija i lažnih vesti. Društvene mreže i algoritmi često promovišu senzacionalne i nepouzdane izvore, što može imati negativne posledice po društvo i demokratiju. Povećanje digitalne pismenosti i kritičkog mišljenja postalo je ključno za korisnike kako bi se snalazili u digitalnom okruženju.
Digitalni Jaz
Iako je internet postao sveprisutna tehnologija, digitalni jaz i dalje postoji između različitih delova sveta i društvenih grupa. Pristup internetu i digitalnim tehnologijama varira u zavisnosti od ekonomskog statusa, geografskog položaja i obrazovanja. Rad na smanjenju ovog jaza je ključan za osiguranje da svi imaju jednake mogućnosti za učenje, rad i napredak.
Budućnost Interneta
Internet Stvari (IoT)
Internet Stvari (IoT) predstavlja koncept povezivanja svakodnevnih uređaja na internet, omogućavajući im da komuniciraju i razmenjuju podatke. Očekuje se da će IoT transformisati mnoge aspekte života, uključujući pametne domove, zdravstvo, transport i industriju. Međutim, ovaj razvoj takođe donosi izazove u vezi sa bezbednošću i privatnošću podataka.
Veštačka Inteligencija (AI) i Mašinsko Učenje
Veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje postaju sve važniji u razvoju internetskih tehnologija. AI se koristi za unapređenje pretraga, personalizaciju sadržaja, automatizaciju zadataka i analizu podataka. Budućnost interneta će verovatno biti obeležena sve većom integracijom AI-a u različite aspekte života, pružajući nove mogućnosti, ali i postavljajući etička pitanja.
Kvantno Računarstvo
Kvantno računarstvo predstavlja sledeći korak u razvoju računalnih tehnologija, sa potencijalom da revolucionira internet. Kvantni računari mogu izvršavati kompleksne kalkulacije mnogo brže od klasičnih računara, što može unaprediti oblasti kao što su kriptografija, simulacije i optimizacija. Razvoj kvantnog računarstva je još u ranoj fazi, ali ima potencijal da dramatično promeni način na koji koristimo internet.
Zaključak
Internet je jedna od najznačajnijih tehnologija modernog doba, koja je transformisala sve aspekte društva. Od skromnih početaka kao vojni projekat, internet je evoluirao u globalnu mrežu koja povezuje ljude, informacije i uređaje širom sveta.
