Priča o čovje4ku kome su tinejdžerke spasile život kao tek rođenoj bebi ne bostavlja nikoga ravnodušnog.Odrastao je u hraniteljskoj porodici i ima želju da upozna majku koja ga je rodila.
U septembru 1984. godine, tek rođeni dečak bio je ostavljen u plastičnoj kesi u toaletu na parkingu pored bazena. Bespomoćno novorođenče, umotano u ćebe, još je imalo pupčanu vrpcu i posteljicu pričvršćenu za telo. Njegov plač, koji je dopirao iz tog hladnog i nepoznatog mesta, čuo je život. Pronašla ga je grupa tinejdžerki koje su, ne gubeći vreme, pozvale hitnu pomoć.
- „Tri devojke su mi spasile život“, rekao je danas četrdesetogodišnji Džon Skarlet-Filips u britanskoj emisiji „Long Lost Family“. „Veoma sam zahvalan što su me čule. Zahvalan što su me pronašle u trenutku kada nisam imao nikoga.“
Džon je odrastao u usvojiteljskoj porodici. Par, Džon i Merilin, prihvatili su ga kao svoje dete i pružili mu topli dom u kojem je odrastao sa starijom sestrom Debi. Seća se detinjstva kao „dobrog“, ali je istovremeno bio svestan da je „dete koje je pronađeno“, što je u njemu ostavilo prazninu i dovelo do unutrašnjih borbi koje su ga godinama pratile. „Nosio sam u sebi mnogo praznine. Kad se osećaš tako, ne znaš kako to da popuniš“, priznao je.
Te praznine postale su još dublje nakon što je njegova usvojena majka pretrpela oštećenje mozga u teškoj saobraćajnoj nesreći. Tada je Džon izgubio kompas i skliznuo u svet zavisnosti od alkohola i droge. „Bio sam mlad, izgubljen i prestravljen. Pokušavao sam da otupim taj bol, ali sam se samo sve dublje zakopavao.“
Prekretnica je došla kada je u 18. godini skoro izgubio život. Tada je odlučio da okrene novi list. S vremenom je upoznao Beku, ženu koja je postala njegova snaga, oslonac i podrška. Zahvaljujući njoj uspeo je da se otrezni i pronađe stabilnost. „Ona je ta koja me izvukla. Sprečila me je da pravim glupe greške i pomogla mi da pronađem put. Ranije sam terao ljude od sebe, ali ona je odlučila da prođe kroz te barijere.“
- Ohrabren Bekinom ljubavlju, Džon je skupio hrabrost da potraži svoju biološku porodicu. Pojavljivanje u emisiji bilo je težak, ali neophodan korak. „Nisam želeo dugo da tražim. Teško je nositi se sa tim pitanjem: ‘Zašto me je ostavila?’“, rekao je iskreno.
U emisiji je saznao da je njegova biološka majka još uvek živa i da je imala samo 20 godina kada ga je rodila. Takođe je otkrio da ima dve starije polusestre. Socijalna radnica emisije, Ariel Brus, objasnila je: „Verujemo da je njegova majka bila u veoma teškom mentalnom stanju kada ga je ostavila. Nije mogla da se nosi sa situacijom u kojoj se iznenada našla.“
- Nažalost, zbog dugotrajne bolesti, njegova majka nije bila u mogućnosti da dođe na susret. Umesto toga, poslala je poruku koju su mu prenela njegova sestra. U pismu je stajalo: „Zdravo, poslala sam ovu poruku kako bi ti devojke mogle objasniti zašto nisam mogla da budem s njima danas. Nažalost, fizički i mentalno nisam u stanju da dođem zbog bolesti. Ovo nije odustajanje, Džone, samo loš trenutak.“
Iako nije video svoju majku, Džon je prvi put zagrlio svoje polusestre. Njihov susret bio je prepun suza, ali i nade. Sestre su priznale da im je otkriće o postojanju brata bio pravi emocionalni rolerkoster. „Počelo je slomljenim srcem, a završilo se srećom“, rekle su. Obećale su da će pomoći Džonu da se polako uklopi i pronađe svoje mesto u novoj porodici.
„Imamo četrdeset godina za nadoknaditi i veoma dugu listu želja“, rekle su kroz osmeh. „Želimo da znaš da imaš dve sestre koje te vole i koje žele da budu deo tvog života.“
Iako još nije upoznao svoju biološku majku, Džon je rekao da mu je njeno pismo donelo mir. „To pismo je prelepo. Osećam se mnogo lakše, kao da je deo mene sada ispunjen.“
Na kraju, dok je gledao svoje sestre u oči, izgovorio je rečenicu koja je zaokružila njegovu potragu i borbu: „Praznina koju sam nosio u sebi je nestala. Srećan sam čovek.“
Jedna od sestara ga je pogledala kroz suze i tiho rekla: „Oduvek smo želele brata.“ Na šta je Džon odgovorio s blagim osmehom: „Pa, sada ga imate. I ovaj put ja ne idem nikuda.“
