Za danas smo vam spremili jednu jako zanimljivu temu, a koja je povezana sa stvarnim životom. Naime, govorićemo o inteligenciji kod pojedinih osoba, i kako ih prepoznati….
Pametna osoba je ona koja je bistra, inteligentna, duhovita i obrazovana. Neki bi čak dodali i genijalna, jer je granica između tih osobina često nejasna. I dok su razlike među inteligencijom, kreativnošću i genijalnošću suptilne, jasno je da je pametna osoba sposobna da razmišlja jasno, analizira složene situacije i donosi mudre odluke. Genijalnost, s druge strane, obuhvata izuzetne intelektualne sposobnosti i sposobnost stvaranja nečeg novog i neobičnog, kao i izuzetnih rezultata na testovima inteligencije, kako kaže Džudi Ho, doktor i neuropsiholog, autor knjige Stop Self Sabotage.
Međutim, ona napominje da testovi IQ ne pružaju uvek potpunu sliku, jer je teško izmeriti neke genijalne sposobnosti, poput kreativnog rešavanja problema ili sposobnosti da se prepozna rešenje u haosu. Definicija “inteligencije” i “genijalnosti” ostaje predmet debate među stručnjacima, ali je jasno da inteligentne osobe često pokazuju visok nivo analitičkog razmišljanja i sposobnost da reše kompleksne izazove.
Iako su neki smatraju da je genijalnost rezervisana samo za odabrane, postoji niz indikacija koje mogu sugerisati da osoba ima viši nivo intelektualnih sposobnosti. Na primer, mnogi ljudi koji su prvo dete u porodici, prema istraživanjima, imaju veći koeficijent inteligencije, jer roditelji obično pružaju veću mentalnu stimulaciju starijoj deci, što može uticati na njihov razvoj. Slično tome, geniji često prijavljuju da imaju veće stope anksioznosti, jer njihova sklonost ka perfekcionizmu i preteranom razmišljanju može uzrokovati stres i unutrašnje nesigurnosti.
Fizička aktivnost takođe igra važnu ulogu u povećanju intelektualnih sposobnosti. Dokazano je da sportisti često pokazuju bolje kognitivne performanse, jer fizički napor podstiče dotok krvi u mozak, što poboljšava funkciju neurona i doprinosi većoj mentalnoj agilnosti. Osobe koje rade u večernjim satima, ili koji spadaju u grupu “noćnih sova”, često pokazuju viši IQ, jer večernje sate koriste za kreativno razmišljanje, kad je okolina mirnija i manje ometajuća.
Osim toga, sposobnost brze prilagodbe na nove okolnosti, kao i otvorenost prema novim idejama, ključna je osobina koju deli većina genija. Biti u mogućnosti sagledati stvari iz drugačije perspektive, prepoznati veze koje drugi možda ne vide, i rešavati probleme na inovativan način, sve su to karakteristike ljudi koji poseduju visoku intelektualnu sposobnost. Čak i humor, posebno crni humor, može ukazivati na visok nivo inteligencije, jer ljudi sa takvim smislom za humor često pokazuju sposobnost za analizu apstraktnih i ozbiljnih tema kroz humorističke prizme.
Na kraju, kreativnost je gotovo sinonim za genijalnost. Aljkavost, kao što sugeriše istraživanje na Univerzitetu u Minesoti, može zapravo biti znak kreativnog uma. U suštini, ljudi koji razmišljaju van okvira, koji su skloni kreativnim pristupima u svakodnevnim situacijama, često su oni koji pomeraju granice mogućeg i dolaze do ideja koje menjaju svet.
