Starost je tema koja u mnogima budi strah, ali taj strah često proističe iz pogrešnog shvatanja. Nije strašno što kosa poseda ili se pojave bore te promene su prirodan deo života i mogu imati svoju lepotu.
Reč starost u našem društvu često izaziva strah i nelagodu. Međutim, ono što je zaista strašno nije pojava sede kose, bora ili promena na telu – te stvari dolaze prirodno i mogu biti lepe na svoj način. Prava opasnost leži u unutrašnjem praznilu, kada osoba i dalje izgleda živo, ali je zapravo “nestala” iznutra. To znači gubitak samostalnosti, bistrih misli i sposobnosti da uživa u svakodnevnim trenucima. Istinska starost je sposobnost da ostanemo nezavisni, da mislimo jasno i da cenimo male stvari u životu.
- Mnogi se pitaju da li je moguće predvideti kakvu ćemo starost dočekati. Odgovor na ovo pitanje nije potpuno nejasan. Postoje jasni pokazatelji koji mogu sugerisati kakav će biti naš život u kasnijim godinama. Na primer, osoba koja u devetoj deceniji još uvek šeta dvorištem, bavi se hobijem, neguje baštu ili provodi vreme aktivno, a ne pasivno pred televizorom, verovatno će doživeti starost sa dostojanstvom i očuvanom vitalnošću.
Jedan od najvažnijih faktora dugovečnosti je neprestana aktivnost. Takvih ljudi ima svuda – oni su uvek u pokretu, čak i u naizgled jednostavnim situacijama. Izaći po hleb može biti dovoljno da prepešače nekoliko kilometara, a sedenje ispred televizora često se pretvori u zalivanje cveća, sređivanje prostora ili pomoć komšijama. Ovi “nemirni” ljudi dočekuju starost na nogama, što nije pitanje genetike, već životne navike da telo ostane aktivno.
Fizička aktivnost je, zapravo, jedna od najboljih “pilula protiv starenja”. Hodanje pokreće krvotok, jača mišiće i održava um bistrim. Nasuprot tome, dugotrajno sedenje dovodi do stagnacije – krvni sudovi slabe, zglobovi gube pokretljivost, a misli postaju trome. Upravo zbog toga dolazi do takozvanih “iznenadnih” srčanih ili moždanih udara, koji su zapravo pripremani godinama neaktivnog života. Dugovečni ljudi su uglavnom aktivni – kopaju baštu, popravljaju ogradu, šetaju, poznajući svako drvo i psa u svom okruženju. Njihov primer pokazuje da je kretanje jedno od najvažnijih sredstava za očuvanje života i vitalnosti.
- Pored fizičke aktivnosti, ključna je i strast prema hobijima i omiljenim aktivnostima. Male svakodnevne radosti, poput baštovanstva, čitanja, crtanja ili pletenja, održavaju mozak i telo u formi. Kao što je Bernard Šo rekao, “Ne prestajemo da se igramo zato što starimo. Starimo zato što prestajemo da se igramo.” Ljudi koji neguju hobije ostaju angažovani i radoznali. Učenje nečeg novog, sakupljanje retkih predmeta ili proučavanje interesa čini ih dvostruko življima od onih koji besciljno sede. Hobiji pružaju smisao i radost, a gde postoji smisao, nema praznine.
Takođe je neophodna kontrola zdravlja. Normalan krvni pritisak, odgovarajuća težina i regulisan holesterol ključni su za dugovečnost. Često ljudi zanemaruju ove sitnice, misleći da nisu važne, ali upravo one mogu u jednom trenutku promeniti život. Srčani ili moždani udar mogu čak i aktivnu osobu pretvoriti u nepokretnu. Redovne medicinske kontrole, praćenje terapija i odgovoran pristup zdravlju nisu znak slabosti, već znak mudrosti. Kao što je Avicena rekao, “Lakše je sprečiti bolest nego je lečiti.”
Jedan od suptilnijih, ali izuzetno važnih faktora zdrave starosti je sposobnost opuštanja i oprosta. Ljudi koji ne nose teret ogorčenosti i uvreda stare sporije i zdravije. Oslobađanje od prošlih nezadovoljstava i sposobnost da se uživa u sadašnjem trenutku direktno utiče na smanjenje stresa i rizika od hroničnih bolesti. Malala Jusufzai je istakla: “Ogorčenost je kao otrov koji pijete u nadi da će neko drugi umreti.” Oslobađanje od prošlosti i život bez unutrašnjeg tereta ključni su za kvalitetnu starost.
Starost nije samo stanje tela, već i duše. Jasna, bistrа i vedra duša donosi mirnu i srećnu starost. Život u kasnijim godinama često je jednostavan: šetnja ulicom, pečenje pite, negovanje cveća, ali sve to sa jasnim umom, snagom i sposobnošću da uživamo u svakom trenutku. Čak i sa 90 godina, moguće je ostati vitalan, aktivan i ispunjen, što pokazuje da je prava starost kombinacija fizičke aktivnosti, mentalne bistrine i emocionalne lakoće.
