U današnjem članku pišemo o dugovečnosti, temi koja nas sve zanima, ali je i dalje prepunena misterijama. Zašto neki ljudi žive do stote godine, dok drugi, iako vode brigu o svom zdravlju, odlaze prerano? U ovom tekstu istražićemo ključne navike i osobine koje prepoznaju stogodišnjaci, a koje mogu biti odgovor na pitanje kako živeti duže i zdravije.
Iako je danas sve više fokus na zdravlju, ishrani i fizičkoj aktivnosti, deluje kao da neki ljudi žive u nekoj vrsti “lutrije života”. Bez obzira na to kako se ponašaju, preživljavaju i do stote godine, dok oni koji broje svaki kalorijski unos, neprestano vežbaju, a opet se nađu na kraju svog životnog puta mnogo pre nego što su se nadali.
Iako na prvi pogled sve izgleda slučajno, postoje obrasci i navike koje ljudi koji žive dugo godina imaju zajedničke, a prema istraživanjima stručnjaka, ove navike su ključne za dugovečnost.
Jedna od najvažnijih osobina koje se pojavljuju kod stogodišnjaka je organizacija i poštovanje budućnosti. Osobe koje žive dugo obično su vrlo organizovane, bilo da se radi o njihovoj svakodnevnoj rutini ili planovima za budućnost. Njihovi frižideri su uredno posloženi, sa jasno označenim datumima, a preglede kod lekara zakazuju preventivno, nikada samo kada se pojavi ozbiljan problem. Ova organizacija nije samo zbog perfekcionizma, već zato što duboko poštuju život i žele da ga žive na najbolji mogući način. Takvi ljudi ne odlažu svoje zdravlje za poslednji trenutak, već se podvrgavaju testovima iz zdrave radoznalosti jer žele da saznaju što je više moguće o svom organizmu.
- Istraživanja sa Harvardske škole javnog zdravlja pokazala su da ljudi koji su pažljivo organizovani žive, u proseku, 4-6 godina duže od onih koji vode haotičan život. Takav život smanjuje nivo stresa, a manji stres znači niži nivo kortizola, hormona koji može uzrokovati oštećenje srca i drugih organa. Ovi ljudi veruju da jasna strategija i plan delovanja smanjuju stres, što je od ključnog značaja za njihovu dugovečnost.
Osim organizacije, još jedan ključni faktor za dug život je balans u težinskoj kategoriji. Stogodišnjaci obično nisu ni predebeli ni previše mršavi. Njihova tela su u ravnoteži, što znači da se ne muče stalnim dijetama, ali ni ne dopuštaju da postanu prekomerno gojazni. U Japanu, na primer, postoji princip poznat kao „hara hači bu“, koji podrazumeva da treba jesti dok se ne zasitite 80%, a ne kada ste potpuno siti. Ovaj pristup doprinosi dugovečnosti, jer telo nije pod prekomernim stresom usled naglih promena težine.
Jedan od znakova koji se često pojavljuje kod ljudi koji žive dugo je i njihov izgled, koji je mlađi nego što bi trebalo biti za njihov biološki uzrast. Osobe koje ne koriste destruktivne navike, poput prekomernog pijenja alkohola, pušenja ili konzumiranja nezdrave hrane, obično izgledaju mnogo mlađe nego što to pokazuju njihovi pasoši. Takvi ljudi često spavaju dovoljno, provode vreme na svežem vazduhu i bave se fizičkom aktivnošću koja im omogućava da zadrže mladalački izgled i vitalnost. Psiholozi primećuju da ljudi sa mladalačkim izgledom često imaju i mladalačku dušu – sposobnost da se raduju malim stvarima, da se ne opterećuju životnim problemima i da veruju u lepotu svakodnevnog života.
- Takođe, topli odnosi i osećaj zajedništva ključni su za dugovječnost. Osobe koje su okružene prijateljima, porodicom i komšijama često žive duže. Stogodišnjaci obično ne sede sami u svojim domovima, već održavaju redovnu interakciju s drugima, čak i ako je to samo razgovor o svakodnevnim temama, poput vremena ili zdravlja. Ove veze pružaju emocionalnu podršku i često imaju pozitivan uticaj na fizičko zdravlje. Osobe koje se osećaju voljeno i poštovano verovatnije će nastaviti živeti sa energijom i željom da budu deo zajednice.
Konačno, unutrašnje svetlo, odnosno optimizam i ljubav prema životu, čine veliku razliku. Stogodišnjaci koji zrače pozitivnim stavom, koji se mogu smejati svojim nedaćama i koji ne dozvoljavaju da ih životna nepravda obeshrabri, imaju mnogo veće šanse da dožive duboku starost. Pozitivnost nije samo slepo verovanje da je sve u redu, već sposobnost da se usmeri pažnja na lepe stvari, čak i u teškim vremenima. Istraživanje sa Univerziteta Jejl pokazalo je da ljudi sa pozitivnim pogledom na starenje žive 7,5 godina duže od pesimista, što jasno ukazuje na snagu optimizma u produžavanju životnog veka.
Dugovečnost nije slučajnost, niti nešto što je prepušteno samo genetici. To je, zapravo, rezultat svakodnevnih odluka, navika i stava prema životu. Učenje kako da organizujemo svoj život, održavamo balans, brinemo o telu, gradimo odnose i zadržimo pozitivan pogled na svet može nas odvesti do mnogo dužeg i zdravijeg života
