Kako se približava godišnjica smrti legendarnog pevača i kantautora Bore Đorđevića, publika širom regiona ponovo se priseća njegove bogate karijere i pesama koje su obeležile jugoslovensku i srpsku rok scenu. Kao osnivač i frontmen kultne grupe „Riblja Čorba“, ostavio je dubok trag u muzici, ali i u životima onih koji su ga slušali.
Njegov opus nije bio samo rezultat buntovničkog duha i osećaja za društvenu kritiku – iza mnogih pesama stajale su i ljubavne priče, pune strasti, bola i nostalgije. Jedna od njih posebno se izdvaja – ljubav sa poznatom manekenkom Biljanom Nevajdom Šević.
- Biljana je tokom sedamdesetih godina bila jedna od najtraženijih manekenki na prostoru bivše Jugoslavije. Njena lepota, šarm i prirodna elegancija osvajali su publiku gde god da se pojavila. Malo ko je mogao da odoli njenom prisustvu, a među onima koji su pali pod njen uticaj bio je i Bora. Njihov prvi susret desio se u jednoj televizijskoj emisiji, kada je muzičar otvoreno priznao da ga je njena lepota fascinirala. Tada ipak nisu započeli vezu – Bora je živeo boemskim životom, dok je Biljana bila potpuno posvećena svojoj karijeri.
Tek deset godina kasnije, putevi su im se ponovo ukrstili. Tada su već bili zreliji i ozbiljniji, spremni da osete snagu emocija koje nisu mogli ignorisati. Bora joj je tom prilikom rekao da nikada nije video lepšu ženu, a ubrzo su uplovili u romansu. Njihova veza trajala je svega šest meseci, ali je za to vreme ostavila neizbrisiv trag. Nažalost, priča nije imala srećan kraj – Biljana je kasnije izjavila da razlog raskida leži u njenom nedostatku poverenja u Boru, iako su emocije bile snažne.
Raskid je teško pao poznatom rokeru. Kako je sam govorio, nakon njihovog rastanka znao je da sedi za šankom, delimično pijan, mrzeći i sebe i druge. Bol i unutrašnji nemir pretočio je u stihove, stvarajući muziku koja je obeležila čitave generacije. Upravo tada nastale su pesme koje se i danas smatraju evergrinima domaće rok scene.
- Biljani je Bora posvetio tri značajne numere. Prva je legendarna „Lutka sa naslovne strane“, objavljena na albumu U ime naroda. Pesma je bila svojevrsna oda njenoj lepoti i glamuroznom životu manekenke. Nakon njihovog raskida nastala je pesma „Ostani đubre do kraja“, koja je ubrzo postala jedan od najvećih hitova „Riblje Čorbe“. Treća pesma, „Poslednja pesma o tebi“, bila je emotivna ispovest, svedočanstvo o završetku jedne strasne, ali kratke ljubavne epizode.
Biljana se decenijama kasnije prisećala trenutka kada je Bora želeo da joj pročita stihove pesme „Ostani đubre do kraja“. Kako je ispričala, pozvao ju je da se nađu „Pod lipom“. Tamo ga je zatekla upravo onako kako je opisan u pesmi – uz konjak, cigarete i pogled pun tuge. Iz svoje čuvene sveske pročitao joj je stihove koje je napisao za nju. Na početku joj je izraz „đubre“ zvučao grubo, ali kada je shvatila da ga koristi kao opis opasne, neuhvatljive žene koja ga je očarala, pesma joj je postala draga. Ipak, priznala je da je ostala ravnodušna čak i kada je numera svirala na njenoj svadbi.
Godinama kasnije, sudbina ih je ponovo spojila. Kada je njena ćerka, tada novinarka, zakazala intervju s Borom, Biljana je pristala da se pojavi. Čim ju je ugledao, Bora joj je rekao da joj je posvetio još jednu pesmu. Izvadio je parče papira i pročitao stihove „Poslednje pesme o tebi“: „Posle tebe potop, ništa nije vredno, istina je da se samo jednom ljubi.“ Biljana je priznala da je bila zatečena i da je zaplakala kada je shvatila koliko ju je voleo, iako mu u mladosti nije verovala.
Ova pesma je, po njenim rečima, bila najlepša ljubavna balada koju je čula. Nije mogla da veruje da je ona bila ta koja je inspirisala takve stihove, ali joj je bilo drago što je zauvek ostala zabeležena u njegovom stvaralaštvu.
Biljana Nevajda Šević ostaće upamćena kao fatalna žena, jedna od onih koje ostavljaju dubok trag u životima muškaraca. Za Boru Đorđevića, ona je bila večna inspiracija. Njihova ljubavna priča, iako kratka i burna, iznedrila je neke od najlepših i najpoznatijih pesama domaće rok muzike. Na taj način, kroz stihove i melodije, ostala je deo njegove umetnosti i sećanja, a publika i danas kroz te pesme prepoznaje iskrenu emociju koja nadilazi vreme.
