Danas Srpska pravoslavna crkva i vernici širom sveta obeležavaju spomen na Svetog sveštenomučenika Metodija, jednog od svetitelja koji je svojim životom, delom i mučeničkom smrću postao svetionik vere.
Metodije, koji je bio episkop u gradu Patari u oblasti Likiji, još u svojoj mladosti se u potpunosti posvetio asketizmu i duhovnom podvigu. Njegova revnost i čistota srca učinili su ga prepoznatljivim među ljudima poput svetlosti na gori, zbog čega je bio pozvan na uzvišenu službu episkopstva.
Poznat kao učen i krasnorečiv arhijerej, Metodije je posedovao duboku mudrost i dar za bogoslovlje. Njegove reči, nadahnute Svetim Duhom, širile su se među vernicima poput blistave munje i donosile duhovno osveženje onima koji su tragali za istinom. Posebno se isticao u borbi protiv jeresi Origenove, koja je u to vreme pretila da poremeti pravu veru. Svetitelj je snagom svojih bogoduhovnih pouka uspeo da posrami one koji su širili zablude i da potvrdi istinu o Božijem ovaploćenju.
Nažalost, zbog svoje nepokolebljive vere i neumorne propovedi, neznabošci su se digli protiv njega. Svojim životom i učenjem postao je trn u oku onima koji nisu želeli da prihvate svetlost Evanđelja. Nakon mnogih muka i stradanja, mučenički je skončao kada su ga 311. godine posekli mačem u mestu Halkida u Siriji. Njegova prolivena krv, poput Aveljeve, nastavila je da tajno vapi ka Bogu, potvrđujući njegovu vernost i posvećenost Hristu.
Vernici su danas pozvani da se prisete njegove žrtve i da svoje misli usmere ka Bogu, jer, kako kaže mudra narodna izreka: “Čovek predlaže, a Bog raspolaže.” Iako je dužnost svakoga da se pripremi i da svoj um, srce i volju oruža vrlinama, na kraju uspeh zavisi od Božje volje. Sveti Metodije svojim životom podseća da je čovek pozvan da bude vojnik Hristov – da opremi svoj um kao snažnog konja, da učvrsti srce vrlinama i očeliči volju kroz duhovne podvige, ali uvek sa verom da je spasenje dar Gospodnji.
- U narodu postoji verovanje da se danas, u čast svetitelja, treba obratiti Bogu molitvom za zdravlje i duhovni mir. Vernici izgovaraju reči koje svedoče o Metodijevoj veri i njegovom zagovorništvu pred Hristom:
“Krv tvoja, mudri, tajno vapi iz zemlje ka Bogu, kao Aveljeva, bogomudri svetitelju Metodije, koji si jasno propovedao Božije ovaploćenje. Zato si posramio Origenovu obmanu i prestavio si se u nebeski dvorac: Moli Hrista Boga da spase duše naše.”
Ove reči vernici upućuju sa nadom da će njihov trud biti blagosloven i da će, poput Metodija, i oni ostati postojani u veri u trenucima iskušenja.
Sveti Metodije ostavio je dubok trag u istoriji Crkve i ostaje uzor nepokolebljive vere, hrabrosti i predanosti Hristu. Njegova borba protiv zabluda i spremnost da podnese mučeništvo govore o tome koliko je bio spreman da žrtvuje sve za istinu. Zato se danas mnogi sećaju njegove hrabrosti i mole za njegov zagovor pred Gospodom, kako bi i sami pronašli snagu za prevazilaženje životnih iskušenja.
