Lubenica često viđena na našim trpezama tokom ljeta,prvenstveno zato što osvježava a i hidrira.Međutim neko jede koštice iz lubenice dok drugi ih pak izbacivaju.U današnjem članku otkrit ćemo šta te male sjemenke predstavljaju i dali ih trebamo jesti ili ne.
Lubenica je omiljena letnja poslastica koja osvežava, hidrira i puni organizam energijom, ali jedno pitanje često ostaje bez odgovora – šta raditi s njenim košticama? Većina ih instinktivno izbacuje, smatrajući ih beskorisnim, no sve više stručnjaka ukazuje da možda činimo grešku. Te sitne semenke, koje često završavaju u kanti, zapravo kriju pravo bogatstvo nutrijenata koje može imati višestruku korist po zdravlje.
Iako deluju beznačajno, koštice lubenice sadrže brojne korisne materije. Bogate su proteinima – čak do 28 grama na 100 grama, što ih čini uporedivim sa orašastim plodovima. Osim toga, obiluju magnezijumom, koji je esencijalan za rad mišića i nervnog sistema, a čiji je manjak čest u modernoj ishrani. Tu je i gvožđe, ključno za stvaranje crvenih krvnih zrnaca i održavanje optimalnog nivoa energije. Pored toga, semenke sadrže i vitamine B kompleksa, posebno niacin (vitamin B3), važan za zdravlje kože, mozga i organa za varenje. Ne treba zaboraviti ni zdrave masti, među kojima su mononezasićene i polinezasićene, koje doprinose boljoj regulaciji holesterola i šećera u krvi.
Uprkos bogatom sastavu, većina ljudi ne zna kako ih pravilno konzumirati. Sirove semenke jesu jestive, ali ljudski organizam teško apsorbuje sve korisne materije iz njih u tom obliku. Zato se preporučuju razne metode pripreme koje povećavaju njihovu svarljivost. Jedan od najlakših načina je pečenje – dovoljno je blago ih zagrejati u tiganju ili rerni bez ulja, dok ne postanu hrskave. Tako pripremljene mogu se konzumirati kao užina ili dodatak jelima. Druga opcija je klijanje semenki, slično kao kod semenki lucerke – nakon čega se mogu dodavati salatama i supama. Treći način jeste da se samlevene semenke ubace u smoothije, ovsene kaše ili čak energetske pločice. Na taj način ne samo da se čuva njihov nutritivni profil, već postaju i prijatnije za varenje.
Važno je napomenuti da, iako korisne, semenke nisu za svakoga. Osobe sa osetljivim sistemom za varenje, kao i oni koji pate od iritabilnog creva ili upalnih bolesti digestivnog trakta, trebalo bi da budu oprezni. Konzumacija u većim količinama, posebno ako nisu dobro obrađene, može izazvati nadimanje, grčeve i nelagodnost. Zato je preporuka da se jedu umereno i u obrađenom obliku.
Zanimljivo je da se semenke lubenice, iako se često zanemaruju, mogu uporediti sa chia i suncokretovim semenkama, kako po nutritivnom sastavu, tako i po potencijalnoj ulozi u svakodnevnoj ishrani. Bogate su izvorom energije, idealne kao grickalica između obroka, a zahvaljujući zdravim mastima, mogu doprineti i očuvanju zdravlja srca, kao i kvalitetu kože.
Ako se prisetimo koliko često posežemo za ubrusom kako bismo ih odbacili, vredi se zapitati – možda upravo u tim sićušnim košticama leži jednostavan i prirodan način da obogatimo ishranu. Sledeći put kada jedete lubenicu, umesto da ih bacite, razmislite o tome da ih iskoristite. Potrebno je samo malo truda da ih pripremite, a zauzvrat dobijate prirodni dodatak ishrani bogat proteinima, mineralima i zdravim mastima.
Na kraju, dok uživamo u rashlađenoj kriški lubenice, vredi podsetiti sebe da pravi dar prirode ne leži samo u njenom sočnom mesu, već i u sitnim detaljima koje često zanemarujemo. Upravo te koštice, ako ih pravilno pripremimo, mogu postati letnji saveznik zdravlja, vitalnosti i energije.
