Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedan od značajnih praznika koji Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici obeležavaju sa velikim poštovanjem. Poznat i kao jesenji Sveti Jovan ili Jovan Glavosek, ovaj praznik ima duboko ukorenjeno značenje u tradiciji i verovanjima naroda, a obeležava se svakog 11. septembra.
Istorija praznika se vezuje za tragičnu smrt Svetog Jovana Krstitelja, jednog od najvažnijih svetitelja u hrišćanskoj tradiciji. Irod Antipa, sin Iroda Starijeg, koji je bio poznat po ubistvu novorođenčadi u Vitlejemu, vladao je Galilejom i Perejom u vreme kada su Isus Hrist i Jovan Krstitelj propovedali. Irod je bio u braku sa ćerkom arapskog kneza Arete, ali je odlučio da je otera i oženi Irodijadu, ženu svog brata Filipa. Ovaj čin bio je u suprotnosti sa zakonima i običajima tog vremena.
- Sveti Jovan Krstitelj, poznat po svojoj hrabrosti i principijelnosti, nije prećutao ovu nepravdu i javno je osudio Iroda i Irodijadu zbog njihovog bezakonja. Zbog svojih stavova, Jovan je bio zatvoren i bačen u tamnicu. Tokom jedne zabave, dok je Salomija, ćerka Irodijade, izvodila ples, Irod, pod uticajem alkohola, obećao joj da će joj dati bilo šta što zatraži. Na nagovor svoje majke, Salomija je zatražila glavu Svetog Jovana Krstitelja na tacni. Iako je Irod imao sumnje, naredio je da Jovan bude pogubljen. U trenutku kada je glava svetitelja donesena pred goste, njegovim učenicima nije preostalo ništa drugo nego da uzmu telo i sahrane ga u tišini. Irodijada, kako bi osramotila Jovanovu smrt, izbola je njegov jezik i zakopala njegovu glavu na nečistom mestu.
Smrt Svetog Jovana Krstitelja dogodila se pred Pashu, uoči Uskrsa, ali je praznovanje ovog događaja ustanovljeno na 11. septembar zbog osvećenja crkve koju su na njegovom grobu podigli car Konstantin i carica Jelena.
Praznični običaji vezani za Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja obuhvataju strogi post i molitvu. Ovaj dan je prepoznat kao vreme kada treba izbegavati bilo kakav rad, kako u domu, tako i van njega. Vernici se okupljaju u crkvama na liturgiji, a običaj nalaže da se na ovaj dan praktikuje potpuni post. Takođe, postoji verovanje da na ovaj dan treba izbegavati konzumiranje bilo čega što je crvene boje, jer ova boja simbolizuje prolivenu Jovanovu krv.
U nekim delovima Srbije, posebno u istočnom delu, veruje se da deca ne bi smela da jedu crveno voće i povrće, poput paradajza ili crvenih jabuka, jer se smatra da bi to moglo doneti lošu sreću. Još jedan važan običaj je da ljudi na Usekovanje ne uzimaju nož u ruke, kako bi izbegli nesreće. Takođe, postoji verovanje da se ne sme jesti iz tanira ili sa tacne, što je povezano sa poštovanjem svetitelja.
- Posebno interesantno verovanje dolazi iz istočne Srbije, gde se smatra da je potrebno skinuti crveni končić sa ruke, jer bi nošenje tog končića nakon Usekovanja moglo doneti nesreću. Prema ovom verovanju, crveni končić nosi sreću dok se nosi, ali ako ostane vezan nakon ovog dana, može doneti „naopako“ život.
Na današnji dan se takođe obeležava rođenje Patrijarha Pavla, koji je rođen 1914. godine u Kućancima kao Gojko Stojčević, a preminuo 2009. godine u Beogradu. Patrijarh Pavle bio je voljen i poštovan od strane vernika, te se njegov život i rad često spominju u kontekstu ovog praznika.
Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja je jedan od najvećih praznika u pravoslavnoj tradiciji, a vernici širom sveta ga obeležavaju sa dubokim poštovanjem i posvećenjem.
