U današnjem članku vam pišemo na temu Božićnih poklada i običaja koji se vežu za ovaj praznik. Poklade su vreme kada ljudi slave predstojeći post, okupljaju se sa porodicom i prijateljima, i pripremaju bogate obroke.
Tradicija poklada nije samo veselje, već i način na koji se štiti od zlih sila, a mnogi običaji koji se praktikuju tokom ovog dana potiču još iz paganskih vremena.Poklade su dan kada ljudi zaboravljaju na svakodnevne brige i prepuštaju se uživanju u hrani, piću i veselju. Običaj pripreme bogate večere s ciljem da se svi okupe, jedu i pomažu jedni drugima, duboko je ukorenjen u tradiciji.
Verovalo se da su poklade vreme kada su zli duhovi najprisutniji, zbog čega su se mnoge zaštite koristile kako bi se obezbedila sigurnost domaćinstava. Na primer, belim lukom su trljali tabane, a palile su se obredne vatre koje su tjerale zle sile. Ovi rituali su bili važan deo narodne zaštite, jer se smatralo da su duhovi i veštice najaktivniji uoči velikih religijskih praznika.
Narodna verovanja vezana za poklade jasno pokazuju da su ljudi kroz istoriju povezivali ovaj period sa opasnostima od zlih sila, ali su isto tako koristili razne načine kako bi se zaštitili. U Homolju, na primer, običaj preskakanja obrednih vatra bio je način da se obezbedi sreća i zdravlje tokom godine. Na Kosovu su pak povorke koje simbolizuju svatove Kraljevića Marka postale prepoznatljive, sa maskama i veseljem, dok su povorke na drugim mestima, kao što je Vojvodina, bile poznate po mečkarima – maskiranim ljudima koji su, noseći pocepana odela i tamnu boju lica, predstavljali zle duhove. Maskirane povorke su postale tradicija koja se održava i dan danas.
Poklade su također vreme kada se svi zli duhovi tjeraju kroz veselje i smeh, a običaj maskiranja i zabava sa muzikom postali su prepoznatljiv simbol ovog dana. U Italiji, Francuskoj, Španiji i mnogim drugim zemljama, karnevali pod maskama i veseli povorke obeležavaju vreme poklada. Sličan običaj postoji i među Srbima, naročito u popovom polju u Hercegovini, gde se organizuju povorke koje podsećaju na stare narodne običaje. Naravno, svi ovi običaji nosili su simboliku oslobađanja, borbe sa zlim duhovima i pripremu za post koji dolazi.
Božićni post koji predstoji posle poklada ima duboko duhovno značenje. Smatra se da je post vreme za duhovno čišćenje, kada vernici pripremaju svoja srca za Božić, koji je najvažniji hrišćanski praznik. Poklade su tako ujedno i vreme oprosta, kada se vernici nastoje očistiti od grehova i ući u post s čistom dušom. Beli mrs, tipičan za ovaj praznik, postao je simbol pripreme za post, ali i simbol bogatstva i dobrih želja koje prate ovaj period.
- Zanimljiv je običaj u kojem ljudi veruju da na Božićne poklade treba trljati tabane belim lukom i izgovoriti određenu izreku koja ima zaštitnu funkciju. “Veštica kao konac, u mene zubi kao kolac”, ta rečenica simbolizuje zaštitu od zlih sila i verovanje da će ih ovaj ritual oterati. Takvi rituali su postali važan deo narodne tradicije, jer su ljudi kroz vekove koristili sve moguće načine da bi obezbedili mir i sreću u svom domu.
Na kraju, Božićne poklade su, iako vezane za post, dan u kojem se slavi život, radost i zajedništvo. Običaji koji prate ovaj praznik pomažu ljudima da ostanu povezani sa svojim korenima, tradicijom i verovanjima. Bilo da je to kroz bogatu trpezu, veselje sa prijateljima i porodicom ili kroz rituale zaštite, poklade su dan kada svi zli duhovi odlaze, a mir i ljubav preplavljuju domove širom zemlje
