Danas Srpska pravoslavna crkva i brojni vernici obeležavaju dan posvećen Svetom mučeniku Kaliniku, jednom od hrišćanskih svetitelja koga vernici poštuju zbog njegove nepokolebljive vere i spremnosti da postrada za svoje uverenje.
Prema predanju, veruje se da je Sveti Kalinik uspeo da preobrati desetine hiljada ljudi u hrišćansku veru, ostavljajući za sobom snažno svedočanstvo hrabrosti, postojanosti i ljubavi prema Bogu.
U narodnom verovanju, ovaj svetac se posebno priziva kao zaštitnik onih koji nepravedno pate zbog svojih uverenja, bilo da su ta uverenja verska ili se odnose na moralna i životna načela. Njegov primer inspiriše i one koji su spremni da istrpe nepravdu, pa i da podnesu patnju, kako bi ostali verni svojim vrednostima.
- Sveti Kalinik potiče iz Kilikije, oblasti u Maloj Aziji. Još od mladosti posvetio je svoj život propovedanju jevanđelja i širenju hrišćanske vere. Put ga je doveo do Ankire, gde se susreo sa velikim iskušenjem. U tom gradu ga je uhvatio paganski knez po imenu Sakerdona, poznat po progonu hrišćana. Knez mu je zapretio da će ga podvrgnuti teškim mukama ukoliko ne pristane da se pokloni paganskim idolima. Međutim, Kalinik je ostao nepokolebljiv i smireno odgovorio: „Meni je svaka muka za Boga moga tako dobro došla kao gladnome hleb.“
Njegove reči pokazale su dubinu vere i spremnost da se žrtvuje. Knez, shvativši da ga u Ankiri ne može pogubiti niti dalje mučiti bez izazivanja pobune, odlučio je da ga pošalje u Gangarski. Pre nego što su krenuli, naredio je da Kaliniku obuju gvozdene opanke sa ekserima okrenutim ka unutra, kako bi svaki korak bio ispunjen bolom.
Putovanje do Gangarskog bilo je teško i iscrpljujuće. Ipak, Kalinik je hodao bez jauka, pokazujući neverovatnu istrajnost. Njegova hrabrost i smirenost nadahnjivali su i one koji su ga pratili, pa su mnogi od njih počeli da se preispituju o svojim verovanjima. Predanje kaže da su brojni ljudi, svedočeći njegovoj postojanosti, odlučili da prime hrišćanstvo.
- Tokom puta dogodilo se i čudo. Vojnici koji su ga sprovodili ožedneli su, ali u pustinji nije bilo ni kapi vode. Tada se Sveti Kalinik pomolio Bogu, i iz jednog kamena potekao je bistri izvor, te su se svi mogli napiti. Ovaj događaj ostao je zapamćen kao dokaz Božje pomoći onima koji su mu verni.
Nažalost, čuda nisu mogla da ga poštede konačnog stradanja. Po dolasku u Gangarski, mučitelji su ga bacili u oganj. Pre nego što je ušao u vatru, Kalinik je podigao pogled ka nebu i izgovorio molitvu: „Blagodarim ti, Oče nebesni, što si me učinio dostojnim ovoga časa, u koji za ime Tvoje sveto umirem.“ Ušao je u plamen sa mirom u srcu. Kada se vatra ugasila, njegovo telo je ostalo potpuno nepovređeno, što je vernicima bio znak svetosti.
U tradiciji se veruje da se Svetom Kaliniku posebno obraćaju oni koji su u nevolji ili se suočavaju sa nepravdom. Na ovaj dan, običaj je otići u crkvu, zapaliti sveću i uputiti molitvu s nadom da će svetac posredovati kod Boga. Ljudi veruju da pomaže u prevazilaženju teških situacija, donosi utehu i snagu da se istraje u iskušenjima.
Poznata je i posebna molitva posvećena njemu:
„Mučenik Tvoj, Gospode, Kalinik, u stradanju svome je primio nepropadljivi venac od Tebe, Boga našega. Jer, imajući pomoć Tvoju, mučitelje pobedi, a razori i nemoćnu drskost demona. Njegovim molitvama spasi duše naše.“
Ova molitva, prema predanju, prenosi snagu i istrajnost vernika koji je izgovara, a istovremeno je izraz zahvalnosti i odanosti.
Sećanje na Svetog mučenika Kalinika podseća da vera može biti izvor ogromne snage, čak i u najtežim trenucima života. Njegov život i smrt predstavljaju svedočanstvo da istinska odanost duhovnim vrednostima može nadvladati i najveće patnje.
Zato vernici i danas pronalaze inspiraciju u njegovom primeru – da ostanu verni istini, da ne odustaju od svojih principa i da u svakoj nevolji traže utehu u molitvi i veri. Sveti Kalinik ostaje simbol nepokolebljivosti i duhovne pobede nad zlom
