Danas vernici i Srpska pravoslavna crkva obeležavaju dan posvećen prenosu moštiju svetog apostola Vartolomeja. Iako je njegov glavni praznik određen 24. jula po novom kalendaru, odnosno 11. jula po starom, i ovaj datum ima posebno mesto u predanju, jer se vezuje za neobične događaje koji su pratili njegov život i smrt.
Sveti Vartolomej bio je jedan od dvanaestorice Hristovih učenika. Posle propovedanja i širenja vere, doživeo je mučeničku smrt u jermenskom gradu Albanapolju, gde je bio raspet. Hrišćani toga grada skinuli su njegovo telo sa krsta i položili ga u olovni kovčeg. Njegov grob ubrzo je postao poznat po čudesnim isceljenjima. Bolesni su dolazili, molili se i mnogi od njih su ozdravljali, pa se glas o svetitelju brzo širio. Upravo zbog toga neznabošci su odlučili da uklone izvor hrišćanske nade i kovčeg sa moštima bacili su u more.
- Taj čin, međutim, nije doneo rezultat koji su očekivali. U isto vreme, u more su bačeni i kovčezi sa moštima četvorice drugih mučenika – Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Umesto da nestanu u dubinama, kovčezi su, po Božjoj volji, plutali i razdvojili se. Svaki je stigao do drugog mesta: Akakijev kovčeg do Askalusa, Grigorijev do Kalabrije, Lukijanov do Mesine, Papijanov na drugi deo Sicilije, a mošti svetog Vartolomeja doplutale su do Liparskih ostrva.
Liparski episkop Agaton dobio je, prema predanju, tajanstveno otkrovenje da se približava kovčeg sa moštima apostola. Zajedno sa narodom i sveštenstvom izašao je na obalu da ih dočeka. Kada je kovčeg stigao, dočekan je uz veliko slavlje i pobožnost. Tom prilikom dogodila su se nova čudesa – mnogi bolesni su ozdravili, a ljudi su se još jednom uverili da Bog proslavlja svoje apostole i posle njihove smrti. Kovčeg je potom položen u crkvu posvećenu svetitelju, gde su mošti ostale vekovima. Tek u vreme cara Teofila i dolaska muslimanskih vojski na Lipare, prenete su u grad Benevento, gde su i dalje bile poštovane.
Ovaj apostol je, dakle, i u životu i u smrti bio svedok Hristove sile. Njegova čudesa postala su oslonac za vernike i potvrda njihove vere. No, uz crkvena predanja, razvila su se i brojna narodna verovanja vezana za ovaj praznik.
U narodu se veruje da sveti Vartolomej strogo kažnjava one koji danas rade teške poslove. Ako se neko ogluši o zabranu, verovalo se da će mu propasti sav trud na njivi. Otuda potiče i poznata izreka: „Smlatiće te kao Vrtoloma prasku!“ koja se koristi kao ozbiljno upozorenje. Mnogi veruju i da na ovaj dan nije dobro orati, sejati niti obavljati bilo kakve poljske radove.
- Takođe, postoji uverenje da rad na ovaj praznik može izazvati poplave, grad i oluje, a ako je vreme oblačno, narod je to tumačio kao nagoveštaj loše godine za poljoprivrednike. U selima se zato sve zaustavljalo, a ljudi su se okupljali u molitvi.
Posebno se verovalo da sveti Vartolomej ima moć da isceljuje padavicu, pa su bolesni odlazili u manastire i crkve da se pomole. U nekim krajevima Srbije, naročito u Toplici, postojalo je verovanje da on zajedno sa svetim Savom sedi na planini i čuva njive i useve od nevremena. Oluje bi, prema predanju, nastale samo ako oni zadremaju, ali se to događalo veoma retko.
Narodne priče govore i da deci nije bilo dozvoljeno da se penju po drveću na ovaj dan, jer bi, prema verovanju, mogla pasti i povrediti se. Otuda i naziv Vratoloma, jer se smatralo da svetac može kazniti nepažnju. Takođe, ženama se savetovalo da ne „bućkaju“ mleko, dok se kupanje u rekama smatralo opasnim.
Ovaj praznik, dakle, nije samo sećanje na mučenički kraj jednog Hristovog učenika, već i spoj crkvene tradicije i narodnih običaja. On vernicima pruža podsećanje na snagu vere, ali i na značaj poštovanja praznika. Sveti Vartolomej ostao je zapamćen kao svetitelj koji i posle smrti donosi isceljenja, ali i kao opomena da se sveti dani moraju čuvati
