Apostol Matija zauzima posebno mesto u istoriji hrišćanstva, iako se njegovo ime ponekad manje spominje od ostalih apostola. Rođen je u Vitlejemu, gradu koji je od samog početka bio ispunjen duhovnim značajem. Još kao dete bio je usmeren ka veri i posvećen učenju.
Njegov put ka Hristu oblikovao je Sveti Simeon Bogoprimac, starac koji je u Jerusalimu prepoznao malog Isusa kao obećanog Mesiju. Kod njega je Matija stekao temelje znanja i pripremio svoje srce za ono što će ga kasnije čekati.
Kada je Isus započeo svoju javnu misiju i počeo da propoveda o Carstvu Božjem, Matija se pridružio mnoštvu ljudi koji su ga pratili. Za njega to nije bila samo radoznalost, već duboka privrženost i ljubav prema rečima i delima Hristovim. Posmatrao je čuda, slušao besede i u njima pronalazio smisao života. Njegovo srce bilo je otvoreno, a vera iskrena i postojana.
- Ime Matija na starohebrejskom jeziku znači „dar Gospodnji“. U srpskoj tradiciji često se prevodi kao Božidar, što jasno govori o njegovoj ulozi – on je bio dar Crkvi i narodu. Nakon što je Juda Iskariotski izdao Hrista i skončao samoubistvom, ostalo je upražnjeno mesto među dvanaestoricom apostola. Učenici su želeli da očuvaju simboliku broja dvanaest, te su se obratili Bogu u molitvi i izvlačenjem žreba odabrali Matiju. Na taj način, on je postao punopravni apostol i zauzeo mesto među najbližim Hristovim učenicima.
Njegova misija bila je zahtevna i teška. Prema predanju, propovedao je najpre u Judeji, a zatim i u dalekim krajevima poput Etiopije. Njegovo širenje hrišćanske vere nailazilo je na otpore, jer je tadašnje društvo često progonilo sledbenike Hrista. Ipak, Matija se nije uplašio. Svoju posvećenost platio je najvećom cenom – životom. Predanje kaže da je umro mučeničkom smrću, kada su ga kamenovali u Jerusalimu. Time je postao primer nepokolebljive vere, spreman da život položi za ono što je smatrao večnom istinom.
Crkva i danas čuva sećanje na njegovu žrtvu. Iako praznik posvećen svetom apostolu Matiji nije označen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, vernici ga posebno poštuju. Njegov dan pada u vreme Gospojinskog posta, pa je obavezno postiti. Preporuka je da se tada jede na ulju, u skladu s crkvenim pravilima. Sam post ima i dodatni smisao, jer podseća na asketski život koji je Matija vodio.
Jedna od karakteristika koje su ga izdvajale jeste način života. On se hranio skromno i jednostavno – uglavnom voćem, povrćem i žitaricama. Nikada nije konzumirao meso. Time je pokazao koliko mu je važno da ostane čist i predan duhovnom putu. Njegova ishrana nije bila samo telesni izbor, već i duhovni podvig, jer je smatrao da se na taj način približava Bogu i udaljava od suvišnih želja tela.
- U narodnoj tradiciji Matija je vremenom postao poznat i kao zaštitnik onih koji se bave finansijama i poslovima vezanim za poreze i novac. Smatra se zaštitnikom carinika, poresnika, bankara i računovođa. To je povezano sa njegovim ranijim životom, jer je pre primanja Svetog Duha i sam bio poreznik. Upravo zato postoji verovanje da na njegov praznik treba izmiriti sve dugove i platiti zaostale račune. Na taj način, ne samo da se odaje poštovanje svetitelju, već se simbolično otvara put za blagostanje u narednom periodu.
Ono što Matiju čini posebnim jeste činjenica da, iako nije bio jedan od prvobitnih dvanaestorice, njegova vera i istrajnost omogućili su mu da postane deo tog kruga. To je poruka da i običan čovek, ako je iskren u veri, može postati stub Crkve i primer drugima. Njegov život svedoči da Hristos nije birao učenike prema spoljašnjoj slavi ili moći, već prema čistoti srca i spremnosti da se ide putem ljubavi i istine.
Vernici danas, kada se sete svetog Matije, sećaju se čoveka koji je živeo skromno, ali bogato duhom. Njegov primer pokazuje da nije važno koliko čovek poseduje ili odakle potiče, već koliko je spreman da žrtvuje sebe za veru i bližnje. Njegovo nasleđe nastavlja da inspiriše ljude da žive u skladu s hrišćanskim vrlinama, da budu čisti, pošteni i spremni da oproste.
Život i delo apostola Matije ostaju trajna pouka – da vera može nadvladati strah, da ljubav može prevazići izdaju i da istina uvek ima poslednju reč. On je bio i ostao dar Crkvi, dar koji podseća da svaki čovek, ako je predan Bogu, može postati svedok večne svetlosti.
