U današnjem članku pisat ćemo o velikom prazniku. Prepodobna Anastasija srpska, majka Svetog Save, zauzima posebno mjesto u pravoslavnoj tradiciji i slavi se 4. jula kao simbol duhovnosti, majčinske požrtvovanosti i čvrste vere.
Njena životna priča duboko je utkana u temelje srpske istorije i duhovnosti, a sećanje na nju i danas inspiriše vernike.Rođena kao Ana 1125. godine u uglednoj plemićkoj porodici, od malih nogu je bila okružena kulturom i duhovnim vrednostima koje su je oblikovale. Udajom za velikog srpskog župana Stefana Nemanju oko 1150. godine, postala je deo značajnog istorijskog trenutka za Srbiju. Ovaj brak nije samo ujedinio dve porodice, već je dodatno ojačao političke i kulturne veze između Srbije i Vizantije, što je u to vreme bilo od ogromnog značaja za očuvanje stabilnosti i identiteta srpskog naroda.
- Kao supruga Stefana Nemanje, Ana je pokazala izuzetnu mudrost i sposobnost da bude čvrst oslonac u turbulentnim vremenima. Njen život obeležila je uloga majke i čuvarice doma, ali i vernice čija je snaga proisticala iz duboke povezanosti s Gospodom. Posebno je poznata po tome što je rodila sina Rastka, koji će kasnije postati Sveti Sava, prvi srpski arhiepiskop, prosvetitelj i jedan od najvažnijih duhovnih stubova srpske istorije. Osim Rastka, Ana je bila majka i sinova Vukana i Stefana, kao i ćerki Jefimije i Jelene, dok se ime treće ćerke nažalost nije sačuvalo u istorijskim izvorima.
U poznim godinama svog života, Ana je pokazala još jedan nivo duhovne zrelosti i posvećenosti. Na praznik Blagovesti, 25. marta 1196. godine, zajedno sa svojim suprugom Stefanom Nemanjem, primila je monaški čin i uzela ime Anastasija. Ova odluka nije bila samo izraz njihove lične vere, već i snažna poruka celom narodu o važnosti posvećenosti duhovnim vrednostima.
- Poslednje godine svog života provela je u manastiru Presvete Bogorodice u Kuršumliji, gde se u potpunosti posvetila molitvi i kontemplaciji. Preminula je 21. juna 1200. godine, u dubokoj starosti od 75 godina. Njene mošti počivaju u priprati manastira Studenice, jednog od najvažnijih duhovnih i kulturnih centara srpskog naroda, čime i danas nastavlja da bude duhovni oslonac za sve koji joj se obraćaju u veri i nadi.
U pravoslavnoj tradiciji, Prepodobna Anastasija je večiti simbol pravoverja, majčinske ljubavi i nesebične požrtvovanosti. Njeno ime se sa poštovanjem izgovara jer kroz njen život vidimo kako vera može biti izvor snage, ne samo za pojedinca, već i za čitave porodice i zajednice. Kao majka jednog od najvećih srpskih svetitelja, ona je postala temelj hrišćanskog života u Srbiji. Njena vrlina, skromnost i postojanost u veri i danas inspirišu vernike da u svom svakodnevnom životu traže smisao i snagu u Bogu.
Mnogi vernici veruju da se upravo na dan njene proslave, žene koje žele da postanu majke, mogu obratiti Prepodobnoj Anastasiji molitvom i iskrenom verom. Smatra se da ona pomaže onima koji joj se sa dubokom pobožnošću obrate, zapale sveću i izgovore molitvu tražeći mir, ljubav i zdravlje za svoju porodicu.
U molitvi Prepodobnoj Anastasiji vernici ističu njenu vrlinu i revnost za Gospoda, moleći je da posreduje kod Boga kako bi njihova srca postala mekša i otvorenija za spasonosne vrline vere, nade i ljubavi. Takva molitva je izraz ne samo lične pobožnosti, već i želje da se u svakodnevnom životu slede vrednosti koje je ona živela.
Na dan njenog praznika, pravoslavni vernici širom sveta podsećaju se da je Prepodobna Anastasija, iako živela pre mnogo vekova, ostavila poruku koja je i danas podjednako važna: vera, strpljenje, ljubav i požrtvovanost su temelji na kojima se gradi zdrav pojedinac i jaka zajednica. Njeno ime i delo ostaće upisani u večnost kao svetionik za sve one koji traže put ka Gospodu i unutrašnjem miru.
