U današnjem članku vam pišemo na temu Svetog mučenika Kalistrata. Radi se o priči koja spaja istoriju, veru i snagu duhovnosti, a mnogi vernici i danas sa poštovanjem obeležavaju njegovo ime, smatrajući ga zaštitnikom u nevoljama i bolestima. Priča o Kalistratu i njegovim saborcima prenosi se kroz vekove kao primer nepokolebljive vere i hrabrosti.
Sveti Kalistrat bio je vojnik u Kartagini, gradu na severu Afrike. Njegova sudbina povezana je sa pradedom Neokorom, čovekom koji je bio svedok Hristovog raspeća i vaskrsenja u Jerusalimu. Upravo taj događaj zauvek je oblikovao njihovu porodicu, jer se Neokor vratio u rodni kraj kao hrišćanin i u novu veru uveo svoju čitavu lozu. Tako je i Kalistrat odrastao u okruženju gde je vera bila važnija od svega drugog. Njegov život bio je vođen uverenjem da se ne treba odreći Hrista ni po cenu sopstvene smrti.
- Nažalost, vreme u kojem je živeo bilo je jedno od najmračnijih za hrišćane. U doba cara Dioklecijana, početkom IV veka, sprovodili su se najmasovniji progoni u Vizantiji. Kalistrat je tada služio kao vojnik, ali njegova vera nije mogla ostati neprimećena. Dok se jednom u tišini molio, njegovi saborci su ga videli i prijavili komandantu. Bio je razotkriven, a narednik Persentin nije imao milosti – naredio je da ga prebace i teško muče. Tukli su ga do iznemoglosti, a zatim ga izveli na more i bacili u njegove dubine, verujući da će ga voda zauvek progutati.
Ali dogodilo se nešto što niko nije očekivao. Kalistrat se pojavio živ i zdrav, hodajući po vodi. To čudo nije prošlo nezapaženo. Čak četrdeset devet vojnika koji su sve posmatrali počeli su da veruju u Hristovu moć. Njihova vera rodila se u trenutku, ali bila je toliko snažna da je nisu mogli sakriti. Od tog časa više nisu bili samo vojnici, već i svedoci istine u koju su poverovali.
Besni komandant nije mogao da podnese taj obrt. Svu pedesetoricu vojnika zatvorio je u tamnicu i izložio ih najtežim mukama. Očekivao je da će makar neko od njih posustati, da će se odreći svoje novonastale vere. Međutim, ni Kalistrat ni njegovi saborci nisu želeli da napuste Hrista. Čak i kada su znali da ih čeka smrt, ostali su čvrsti, verni i nepokolebljivi. Na kraju, svi su pogubljeni iste godine, 304. u Vizantiji.
Narod je taj događaj doživeo kao znak Božje pravde. Kaže se da je u trenutku njihove smrti zemlju potresao snažan zemljotres, što su mnogi shvatili kao upozorenje i božansku poruku. Upravo to čudo podstaklo je ljude da se udalje od paganstva i počnu da primaju hrišćanstvo. Njihova žrtva postala je seme iz kojeg je iznikla vera mnogih.
Danas, pravoslavna crkva i vernici sa zahvalnošću obeležavaju spomen na Svetog Kalistrata i njegovih četrdeset devet saboraca. Iako njihova slava nije široko rasprostranjena, postoje porodice koje je čuvaju kao zavet, često u znak zahvalnosti za izbavljenje od bolesti ili nesreće. Tokom perioda između dva svetska rata bilo je svečara Kalistrata i u Beogradu, što pokazuje da se poštovanje prema ovom svetitelju širilo i van rodnog kraja njegove priče.
- Mnogi vernici veruju u čudotvornu moć njegovih molitvi. Ljudi koji su mu se obraćali s verom svedočili su da su nakon molitve Svetom Kalistratu dolazila isceljenja, a porodice su dobijale novu nadu u trenucima bezizlaza. Upravo zato se i danas preporučuje da se oni koji imaju bolesne ili nemoćne u kući pomole ovom svetitelju. Kaže se da njegove molitve donose snagu, zdravlje i dug život.
Ono što posebno ostavlja utisak u njegovoj priči jeste činjenica da je sve počelo jednostavnom molitvom. Taj čin, koji je izgledao bezazleno i lično, postao je povod za mučenje, ali i osnova za veliko čudo. Kalistratova vernost nije ga spasla od smrti, ali je njegov primer ujedinio druge i osnažio mnoge da se ne plaše progona. U tome i jeste smisao mučeništva – ne u izbegavanju patnje, već u spremnosti da se izdrži sve zbog istine.
Za vernike, Kalistrat je podsetnik da vera može biti jača od straha i da ni smrt nije kraj kada se čovek preda Hristu. Za one koji možda i nisu duboko u veri, njegova priča deluje kao inspiracija o snazi unutrašnjeg uverenja i spremnosti da se stoji iza svojih vrednosti. Mučenici poput njega ostavili su trag ne samo u istoriji crkve, već i u kolektivnom sećanju naroda.
Zato, kada se danas pomene Sveti Kalistrat, ne govori se samo o prošlosti, već i o večitoj borbi dobra i zla, hrabrosti i straha, vere i sumnje. Njegova žrtva je primer koji nadilazi vreme i ostaje poruka generacijama. A najlepši način da mu se oda poštovanje jeste odlazak u crkvu, molitva i verovanje da i u najtežim trenucima čuda mogu da se dogode
