Gušterača je jedan od ključnih organa u ljudskom organizmu, odgovorna za proizvodnju enzima koji pomažu u varenju hrane, kao i hormona, uključujući insulin, koji regulišu nivo šećera u krvi.
Nažalost, bolesti gušterače postaju sve prisutnije u savremenom društvu, a jedan od najopasnijih oblika je rak gušterače. Ovaj oblik karcinoma nastaje kada zdrave stanice gušterače podvrgnu mutaciji, pretvarajući se u abnormalne stanice koje se nekontrolisano razmnožavaju. Takva nekontrolisana proliferacija može dovesti do formiranja tumora, koji s vremenom može metastazirati u druge delove tela, što dodatno otežava lečenje.
- Jedan od najvećih izazova u borbi protiv raka gušterače je prepoznavanje simptoma. Naime, u ranoj fazi bolesti simptomi su minimalni ili gotovo neprimetni, što znači da većina pacijenata saznaje za bolest tek kada ona napreduje ili se proširi na druge organe. Dr. Mlađan Protić, u razgovoru za RTS Ordinaciju, istakao je kako je rak gušterače posebno opasan upravo zbog svoje prikrivene prirode, koja često otežava pravovremenu dijagnozu.
Statistički podaci pokazuju zabrinjavajući trend. Prema najnovijim informacijama Instituta za javno zdravlje Batut, u Srbiji se svake godine od raka gušterače dijagnostikuje približno 1400 osoba, dok oko 1200 pacijenata podlegne ovoj bolesti. Ove brojke jasno pokazuju da je rak gušterače četvrti po smrtnosti među malignim bolestima, što ga čini izuzetno ozbiljnim javnozdravstvenim problemom.
Simptomi raka gušterače razlikuju se u zavisnosti od lokacije tumora u samom organu. Najčešće, tumor smešten u središnjem delu gušterače izaziva bol u leđima, koja se često pogrešno tumači kao posledica drugih, manje ozbiljnih stanja. Pored bolova, pacijenti mogu primetiti gubitak apetita, neobjašnjiv gubitak težine, nadutost, mučninu ili opštu slabost. U uznapredovalim fazama mogu se javiti i simptomi povezani sa žuticom, uključujući žutilo kože i očiju, tamnu mokraću i svetlu ili belu stolicu, što je često popraćeno nepodnošljivim svrbežom.
Rak gušterače pretežno pogađa starije osobe, a prosečna dob pacijenata iznosi oko 70 godina. Ipak, beleži se porast broja slučajeva među mlađom populacijom, iako je samo mali procenat pacijenata mlađi od 60 godina. Rizik od razvoja bolesti povećava kombinacija više faktora, među kojima su genetska predispozicija, pušenje, pasivno izlaganje duvanskom dimu, konzumacija alkohola, izloženost radonu, pretilost, dijabetes, hronični pankreatitis, ciroza jetre, kao i ishrana bogata masnoćama i nitrozaminima.
- Posebnu pažnju zaslužuje prehrana. Nitriti, koji se često koriste kao konzervansi u industrijskoj hrani, u organizmu se pretvaraju u nitrozamine. Ovi spojevi su snažno povezani sa razvojem raka gušterače i drugih malignih bolesti, pa je preporučljivo izbegavati konzumaciju konzervirane hrane, suhomesnatih proizvoda i industrijski obrađenih namirnica sa visokim sadržajem hemijskih dodataka. Takođe, prekomerna telesna težina i pretilost predstavljaju značajan faktor rizika, jer masne naslage u gušterači mogu direktno doprineti razvoju tumorskih promena.
Nažalost, ne postoje preliminarni indikatori koji bi pouzdano upozoravali na bolest u ranim fazama. Zato se rak gušterače često otkriva tek kada je bolest uznapredovala i kada su mogućnosti lečenja ograničene. Upravo zbog toga, stručnjaci ističu značaj preventivnih pregleda kod osoba sa visokim faktorima rizika, kao i redovnu kontrolu kod lekara kod pojave simptoma koji upućuju na poremećaj funkcije gušterače.
Iako je bolest ozbiljna i smrtonosna, rano prepoznavanje i promene u načinu života, uključujući izbegavanje cigareta, alkohola i nezdrave hrane, mogu značajno smanjiti rizik. Pored toga, održavanje zdrave telesne težine, fizička aktivnost i balansirana ishrana bogata svežim voćem i povrćem predstavljaju ključne korake u prevenciji bolesti.
U konačnici, rak gušterače je složena i podmukla bolest koja zahteva pažnju, edukaciju i proaktivne mere. Svesnost o faktorima rizika i ranim simptomima, kao i redovni medicinski pregledi, mogu biti presudni u poboljšanju prognoze i smanjenju smrtnosti. Kroz informisanost i odgovoran pristup, moguće je bolje razumeti ovu opasnu bolest i delovati preventivno, što može spasiti mnoge živote.
