U nastavku našeg današnjega članka, govorićemo o jednoj ljubavnoj situaciji, a žena koja je prenijela cijelo ovo iskustvo, našla se na udaru korisnika društvenih mreža….
Sedela sam sama kod kuće i došla na ideju da postanem ljubavnica. Međutim, to nije baš tako jednostavno. U današnjem vremenu, ženi je zaista teško da nađe normalnog muškarca, ili bar da se pronađe sa nekim ko je iskren i ozbiljan. Veoma je teško, verujte mi.
Moj muškarac nije baš mlad. Ima 42 godine, što znači da nije ni previše star, ali nije ni u fazi života kada bi mogao da ima mnogo vremena za romantične igre. I on je usamljen, kao i ja. Ali postoji jedan problem – on je oženjen. Videla sam njegovu ženu nekoliko puta. Melanholija koja izbija iz njih je očigledna, kao da oboje pokušavaju da pronađu smisao u svakodnevnim obavezama, ali to im ne polazi za rukom. I oba se zagledaju u ekrane svojih telefona, kao da pokušavaju da pobegnu od realnosti.
Naš stambeni kompleks je prilično veliki. Kuća je prostrana, a svaki ulaz izgleda kao prava ulica u nekim manjim gradovima. Zanimljivo je da niko nikog ne poznaje, uprkos tome što svi živimo na istom mestu. Iako živimo jedan pored drugog, u različitim ulazima, nismo imali prilike da se upoznamo pre nego što je došlo do ovog susreta. Ispod zgrade je parking, svaki ulaz ima svoj lift, a mi smo se zapravo upoznali tako što smo povremeno primetili automobile jedni drugih.
Sećam se kad sam se vratila sa rođendana svoje unuke. Sedela sam u autu i jednostavno sam počela da plačem. Bilo je tako tužno, a cela situacija je delovala turobno. Parkirao je svoj auto pored mene. Izašao je iz njega, iako sam bila gotovo sigurna da ga nisam prepoznala.
Iako ga nisam znala, nešto mi je govorilo da ga poznam. Možda je to bio njegov auto koji je bio lako zapamćen, ali nešto je bilo u njegovom ponašanju što je odjednom probudilo osećaj bliskosti. Pozdravio me je i ponudio pomoć. Tada nisam ni slutila da će ta pomoć biti početak nečega što ni on ni ja nismo mogli da predvidimo.
Rekla sam da mi je potrebna pomoć, i uskoro smo se našli u razgovoru u njegovom autu. Razgovarali smo oko tri sata. On je uglavnom slušao, dok sam ja pričala. Kad smo se rastali, bilo je to samo jedno dugačko razgovaranje, ništa više. Ali, nekako, sve mi je to delovalo kao velika promena. Nikada u životu nisam imala priliku da razgovaram sa nekim ko me jednostavno sluša, bez prekidanja, bez osude.
Tih nekoliko sati koje smo proveli u razgovoru, pričajući o životu, o problemima, o turobnim stvarima koje su se dešavale u mom životu, ostavile su snažan utisak na mene. Govorila sam mu o mužu koji je otišao zbog mlađe žene, o ćerki koja pokušava da izdrži hipoteku i dvoje dece bez partnera, o mom poslu koji je nestabilan i može da me ostavi bez prihoda bilo kada. Osećala sam se kao da mi je neko pružio pažnju kakvu nisam doživela godinama.
Iako mi je rekao da je oženjen i da živi sa ženom koja se ne prepoznaje u njegovom životu, što su on i ona zajedno stvorili, osetila sam da zapravo nije srećan. Iako je bio miran, ja sam shvatila da je njihov brak, u stvari, više vezan za obaveze i djecu nego za ljubav. To mi je dalo neku nadu, iako sam znala da ni u kom slučaju ne želim da budem deo takvih komplikacija.
Počela sam da tražim susrete s njim, iako mi nije dao svoj broj telefona. Nije želeo da se previše zbližimo. Razumela sam njegovu poziciju, bio je oženjen, i nisam želela da ga stavljam u nepriliku. Međutim, uskoro sam ga srela ponovo, ovog puta u klinici, i opet smo razgovarali. To je bio trenutak kada sam osećala da se stvari menjaju. Pozvala sam ga da me poseti, i dva sata kasnije, sve se dogodilo.
To je postalo nešto što se ponavljalo. Počeo je da dolazi nekoliko puta nedeljno, iako su mi misli i osećanja bila pomešana. Zamišljala sam šta mi zapravo treba u životu. Da li mi treba muškarac sa kojim ću podeliti emocionalnu povezanost, ili samo trenutke utehe? A sve više osećam da vreme dolazi da se to završi.
Razgovarala sam sa njim o svim tim dilemama. Bio je spreman da dolazi, jer je imao svoje razloge. Ali, sve to nije imalo dugoročne temelje. Iako mi se svidelo sve što se događalo, nisam želela da produžim ovu priču. On je mlađi, oženjen, i vrlo verovatno se oslanja na mene kao neko ko mu donosi neko olakšanje od svakodnevnog života.
Pitala sam ga zašto zapravo trči prema meni i sve mi je postalo jasnije. Rekao je da su on i njegova žena počeli da se hlade, da su različitih temperamenta, i da više nemaju onu strast koja je bila prisutna na početku. To mi je delovalo iskreno.
Ali, sve ovo, uostalom, nije za mene. Mislim da je vreme da se povučem i živim život bez ovih komplikacija. Poslednje što mi treba u starosti su histerije i skandali u mom domu. Razmišljam da se udaljim i potražim mir i stabilnost na drugačiji način.
