Sve je počelo tokom vrelog julskog dana, kada je spakovao kofere i spremao se da napusti zemlju. Prijateljica mu je tada pomenula slepu ženu na Bežanijskoj kosi, čiji dar kako je tvrdila, prevazilazi granice realnog
Planiranje odlaska iz Srbije u potrazi za boljim životom trebalo je da bude novi početak za Igora. U glavi je već zamišljao evropske ulice, nove ljude i prilike koje ga čekaju. Međutim, jedan neobičan susret sa ženom za koju su mu rekli da „sve zna i sve pogađa“ preokrenuo mu je planove, makar na trenutak. Ono što je doživeo ostavilo ga je zbunjenog, iscrpljenog i, kako sam kaže, “psihički slomljenog” Igor, iako skeptičan, ipak je odlučio da je poseti. Strah od neizvesnosti i životne promene bio je dovoljan da ga odvede na tu adresu.
- Prethodno je pretražio internet i naišao na forume ispunjene kontradiktornim komentarima – jedni su tvrdili da ih je spasla, drugi da je prevarant. Svi su se, međutim, slagali u jednom: kod nje se čeka kao kod lekara na hitnoj pomoći. Ta činjenica ga je dodatno zbunila, ali i podstakla radoznalost.
Kada je stigao pred zgradu, prizor je bio gotovo nadrealan. Red ljudi protezao se ispred ulaza, dok su neki nosili ikone, a drugi šaputali molitve. Atmosfera je više ličila na ritual nego na običan susret. Stan je bio okrečen u jarko žuto, terasa prepuna, a miris kafe širio se kroz prostorije – jer, kako mu je objašnjeno, svako mora popiti šolju kafe, jer u njoj se krije sudbina.
U trenutku kada je ušao u sobu, zatekao je prizor koji ga je ostavio bez daha. Na stolu je stajala velika ikona, a oko nje poređani novčanici i razne valute – od dinara do evra. Žena kratke kose, sedeći u fotelji, pogledala ga je pravo u oči i bez uvoda izgovorila: “Na tebe je bačena crna magija. Ako kreneš na put – nećeš se vratiti živ.”
Te reči zvučale su kao dijalog iz horor filma. Govorila mu je o alkoholičaru u porodici, zemlji donesenoj s grobova i kobnim putovanjima. Ništa od toga nije imalo veze sa njegovim životom, ali u trenutku šoka Igor je osećao da gubi tlo pod nogama. Iako nije verovao, osećaj nelagode naterao ga je da iz džepa izvadi 1.000 dinara i položi ih na sto, samo da što pre napusti prostoriju.
Kada je izašao, prijateljica ga je gledala zbunjeno, a on je jedva uspevao da izusti: “Nikada više.” Ipak, uprkos svemu, nije odustao od svog plana. Otišao je u inostranstvo, proveo nekoliko godina radeći i gradio novi život. Ništa od mračnih proročanstava nije se ostvarilo. Vratio se u Srbiju zdrav, živ i bogat iskustvima. I ono što ga je najviše iznenadilo – ista ta „vidovita“ žena i dalje prima ljude, ponavljajući iste priče o crnoj magiji i kobnim putovanjima.
- Slične priče nisu retkost. Ranije su mediji pisali o slučajevima u kojima su vračare i navodne vidovnjakinje uzimale ogromne sume novca od ljudi u očaju, obećavajući im spas i zaštitu od „uroka“. Neki su gubili ušteđevinu, dok su pojedini završavali i na psihijatrijskom lečenju.
Igor kaže da je svoje iskustvo podelio kako bi upozorio druge. Po njegovim rečima, ovi ljudi nisu vidoviti, već su “vrsni manipulatori i psiholozi” koji koriste ljudski strah da bi profitirali. Njegova poruka je jasna – najveća magija je vera u sebe, a sve drugo je samo iluzija.
Psiholozi naglašavaju da su ljudi najranjiviji u trenucima velikih životnih odluka, baš kao što je bio Igor. Stručnjaci objašnjavaju da vračare uglavnom koriste univerzalne fraze koje mogu da se primene na bilo koga, a kada vide reakciju – nastavljaju u pravcu koji izaziva najveći strah.
Danas Igor smatra da je ono što je prošao bila važna lekcija. Naučio je da nema proročanstava, šolje kafe ili karata koje mogu odrediti nečiju sudbinu. „Najveća magija je vera u sopstvenu snagu“, kaže on i dodaje da je zahvalan što nije poverovao, već je nastavio da gradi život po sopstvenim pravilima. Njegova poruka svima je da se ne daju zastrašivati i da budu svesni da oni koji tvrde da „vide budućnost“ najčešće vide samo tuđu slabost – i računaju na nju.
