Vest o tome da je Saša Popović preminuo 1. marta ove godine nakon duge i teške bolesti duboko je odjeknula u javnosti. Njegov odlazak došao je u trenutku kada su mnogi verovali da će, uprkos mukotrpnoj borbi sa bolešću, pronaći snagu da se oporavi i da će se vratiti životu i poslu koji je voleo.
Upravo zato što je postojala nada, tuga i šok su bili još snažniji. Iznenadni gubitak ostavio je prazninu u srcima kolega, prijatelja i brojnih poštovalaca koji su pratili njegovu karijeru i cenili ga kao čoveka.
- Reakcije nakon njegove smrti pokazale su koliko je Popović bio značajan ne samo kao javna ličnost, već i kao prijatelj i oslonac ljudima oko sebe. Oni koji su ga poznavali isticali su da nije bio samo saradnik u muzičkom poslu, već i osoba koja je umela da unese radost, da pruži podršku i da podstakne druge da veruju u sebe. Govorili su da je posedovao posebnu energiju koja je osvajala i najzatvorenija srca, i da je njegova toplina ostavljala trag na svakome ko ga je upoznao. Njegov odlazak se stoga ne meri samo profesionalnim gubitkom, već i ljudskom prazninom koja ostaje iza njega.
Posebno emotivna bila je izjava Goce Božinovske, koja nije mogla da zadrži suze kada je govorila o svom bolu. Ona je istakla da je Popovića smatrala delom porodice, da je u njenom životu zauzimao mesto ravno onome koje imaju najbliži srodnici. Rekla je da ga je doživljavala kao rođenog brata, što dovoljno govori o dubini njihovog odnosa. Nju je pogodila ne samo činjenica da je otišao, već i to što se to dogodilo tako naglo, bez mogućnosti da se oproste na način na koji bi želeli. Njene reči odražavale su i lični bol, ali i kolektivni osećaj gubitka koji je obuzeo mnoge.
Svoj lični doživljaj podelila je i pevačica Tamara Milutinović, koja je svoju karijeru započela upravo u Grand produkciji. Ona je govorila da je gubitak Popovića nenadoknadiv, ne samo za nju lično, već i za čitavu muzičku scenu. Istakla je da je zauzimao posebno mesto u njenom srcu, i da je teško pronaći reči koje bi u potpunosti izrazile koliko je značio i koliko će nedostajati. Njeno sećanje na njega povezano je sa zahvalnošću za sve prilike koje joj je pružio i za veru koju je imao u mlade umetnike, jer je bio čovek koji je umeo da prepozna talenat i da ga neguje.
Ono što povezuje izjave svih njegovih kolega, prijatelja i saradnika jeste zajednički osećaj da je Popović bio više od muzičkog stvaraoca. Njegov doprinos industriji ne svodi se samo na hitove i projekte, već i na njegovu ljudsku dimenziju. Bio je neko ko je umeo da podigne moral, da pruži savet u teškom trenutku i da pokaže iskrenu brigu. Mnogi ističu da je znao kako da usmeri umetnike i da im da snagu da ostvare svoje snove, a upravo to je njegova ostavština koja prevazilazi samu muziku.
- Njegova smrt došla je kao bolna opomena o prolaznosti života. Ipak, istovremeno je podsetila sve koliko uspomene i dela ostaju da žive i kada čoveka više nema. Saša Popović će zauvek ostati upisan u muzičkoj istoriji, ali i u ličnim pričama mnogih koji su ga poznavali i voleli. Njegovo ime ne nosi samo težinu jedne karijere, već i toplinu prijateljstava, iskrenost i dobrotu koju je širio. Ljudi ga pamte ne samo kao profesionalca, već kao čoveka koji je znao da unese osmeh i svetlost tamo gde je bilo teško.
Iako ga fizički više nema, njegova dela nastavljaju da žive. Njegov rad u muzičkoj industriji ostaje primer kako se istrajnošću, vizijom i ljubavlju prema umetnosti može oblikovati scena i otvoriti vrata mnogima. Njegova toplina ostaje u sećanjima onih kojima je pomogao, a priče o njemu nastaviće da se prenose kao podsećanje na čoveka koji je svojim postojanjem menjao živote. Njegova smirenost, harizma i sposobnost da okuplja ljude ostaju deo kolektivne uspomene.
U trenucima tuge, ono što pruža utehu jeste svest da se veliki ljudi nikada ne zaboravljaju. Iako vreme prolazi, njihovo prisustvo ostaje kroz pesme, uspomene i priče koje preživljavaju. Saša Popović je ostavio nasleđe koje će nastaviti da inspiriše, kako mlade generacije muzičara, tako i sve one koji veruju u snagu umetnosti i dobrote. Njegov odlazak jeste gubitak, ali njegovo nasleđe ostaje kao večna vrednost koja će trajati i nakon što bol izgubi svoju prvobitnu jačinu.
