U današnjem članku pišemo o inspirativnoj priči o Elsvortu Verhamu, poznatom kardiohirurgu koji je, u ranim pedesetim godinama, odlučio da iz svoje svakodnevne ishrane potpuno izbaci meso i zameni ga pasuljem i orašastim plodovima.
Ova odluka nije samo promenila njegov način života, već je postala ključ njegove dugovečnosti i izuzetnog zdravlja, koji su ga pratili do stogodišnjeg uzrasta.Elsvort Verham je verovao da zdravlje zavisi od pravilne ishrane, fizičke aktivnosti i pozitivnog stava prema životu. Iako je u svojoj karijeri video mnoge pacijente sa ozbiljnim srčanim oboljenjima, on je, kroz sopstvenu promenu ishrane, postao živ dokaz da pravilna ishrana može značajno doprineti zdravlju i dugovečnosti.
Uveo je režim ishrane baziran na biljkama, voću, povrću, orašastim plodovima i pasulju, a obroci su mu se sastojali od dve porcije dnevno.Njegov prvi obrok bio je u deset sati ujutro, nakon što bi popio tri čaše vode, a doručkovao je ovsene pahuljice kuvane na biljnom mleku, uz čašu soka od pomorandže, voće i šaku orašastih plodova. Za njega su ovsene pahuljice bile „minijaturni usisivač za ljudske arterije“, jer je verovao da mogu značajno doprineti zdravlju srca. Drugi obrok u danu bio je oko četiri popodne i sastojao se od obilja povrća, pasulja i još jedne šake orašastih plodova. Iako nije izbegavao so, šećer je u potpunosti zamenio sušenim voćem.
Verham je povremeno pravio izuzetke, ali samo kada su u pitanju jaja i mlečni proizvodi. Njegov pristup ishrani zasnivao se na ideji da hrana životinjskog porekla može imati negativan uticaj na zdravlje, posebno na zdravlje srca. On je, kroz svoju profesiju, svesno primetio da su arterije njegovih pacijenata postajale hrskave zbog holesterolskih plakova i kalcijumovih soli, a svi njegovi pacijenti su bili mesojedi. Prema njegovim iskustvima, ishrana bazirana na biljkama može produžiti život u proseku za deset godina, te pomoći u izbegavanju mnogih zdravstvenih problema.
Posebno su značajna njegova iskustva iz Azije. Tokom šezdesetih godina prošlog veka, Verham je radio u azijskim zemljama, gde je primetio značajnu razliku u zdravlju ljudi. U Indiji su njegovi pacijenti imali urođene srčane mane, ali nisu bolovali od koronarnih bolesti srca. Arterije su bile elastične i čiste, što je povezivao sa njihovom pretežno biljnom ishranom. Kada se vratio kući, ponovo je primetio razliku u stanju arterija kod mesojeda, što ga je još više ubedilo u korist ishrane bazirane na biljkama.
Elsvort Verham je smatrao da zdrav život zavisi od tri ključna faktora: ishrane, fizičke aktivnosti i pozitivnog stava. On je bio poznat po svom smirenom stavu, čak i u najnapetijim trenucima tokom operacija. Njegova smirenost, skromnost i ogromno samopouzdanje bili su odlike koje su ga činile izuzetnim stručnjakom u svom polju. Njegova ishrana, vežbanje, smisao za humor i duhovni pristup životu doprineli su njegovoj dugovečnosti, ali i promenama u kardiohirurgiji širom sveta.
Njegov život i rad ostali su primer da duhovni mir, zdrava ishrana i briga o telu čine osnovu istinske dugovečnosti. Verhamov lični primer pokazuje da medicina i životna filozofija mogu ići ruku pod ruku i da ponekad najjednostavniji način ishrane, kao što je onaj zasnovan na biljkama, može biti najefikasniji način lečenja
