U srpskom narodu razlika između verskih običaja i narodnih verovanja često je vrlo suptilna. Tokom vekova, tradicija i religija su se preplitale do te mere da su mnogi običaji preneti sa kolena na koleno, a da se nisu previše razmatrali u svetlu savremenih okolnosti.
Srbi su poznati po dubokom poštovanju vere i običaja, ali ponekad previše čvrsto vezujemo tradiciju za pravila koja su nekoć imala drugačije značenje i kontekst.
- U tom spoju narodne pobožnosti i svakodnevnih dilema, sve se češće postavljaju pitanja poput: „Da li je greh moliti se za novac?“ Takvo pitanje postavila je jedna žena tokom posete manastiru Uspenja Presvete Bogorodice u Markovoj Sušici (Skoplje), na šta je odgovorio otac Predrag Popović, sveštenik Srpske pravoslavne crkve, poznat po svojoj otvorenosti, pristupačnosti i prisutnosti na društvenim mrežama.
Otac Predrag, koji je godinama službovao u raznim parohijama, uvek je bio poznat po toplim besedama i bliskom odnosu sa vernicima. Tokom jedne posete, razgovarao je sa okupljenim ljudima, a pitanje žene o tome da li je greh moliti se za rešavanje finansijskih problema izazvalo je posebnu pažnju. Njegov odgovor je bio jednostavan: „Naravno da nije. Zašto bi bilo?“ Iako mnogi mogu smatrati da je takva molba previše vezana za materijalne stvari, otac Predrag je naglasio da molitva treba biti iskrena, smirena i puna vere, bez obzira na to što se molba odnosi na nešto što nije nužno duhovno.
- On je podelio i svoj lični doživljaj, govoreći o periodu kada je i sam imao finansijske probleme. Kao sveštenik, godinama je osvećivao kuće drugih ljudi, ali nije imao svoju. „Pomislio sam, Bože, čitav život sam ti posvetio, a selimo se već četrnaesti put za 19 godina,“ priseća se otac Predrag. U trenutku svoje nesigurnosti, obratio se igumaniji i pitao kome da se moli da bi rešio svoje stambeno pitanje. Igumanija mu je preporučila svetog Spiridona, i tako je otac Predrag pomolio da mu bude dodeljeno 30.000 evra za kupovinu kuće.
I, kako to obično biva u njegovim pričama, odgovor nije izostao. „Dva dana kasnije, zvao me je brat sa neočekivanom ponudom – odlučio je da otkupi polovinu porodične kuće i ponudio mi 25.000 evra. Na kraju je njihova majka dodala još 5.000 evra, koliko sam tačno tražio,“ ispričao je otac Predrag, podsećajući da se molio svetom Spiridonu upravo na njegov dan. Ova neverovatna koincidencija, u kojoj je Bog ispunio njegovu molitvu do poslednjeg dinara, još je jednom pokazala kako se u životu dešavaju čuda, koja ne moramo uvek razumeti, ali koja dolaze kad se iskreno molimo.
Takođe, otac Predrag je podelio i još jednu priču, iz perioda kada je imao stari automobil, „opel astru“, iz 2000. godine. Jednog dana, u molitvi, poželeo je bolji automobil. Nije mogao ni da nasluti da će upravo taj automobil izgoriti na auto-putu, nakon što je prešao samo nekoliko kilometara. Taj incident postao je deo njegove priče, jer, uskoro nakon toga, dobio je ponudu od čoveka koji mu je želeo pokloniti mnogo noviji automobil, bez ikakvih uslova. To je bio još jedan znak da Bog ne zaboravlja ni svakodnevne potrebe svojih vernika.
Otac Predrag kroz svoje priče podseća vernike da se uvek mogu obratiti Bogu, ne samo za duhovne stvari, već i za materijalne, jer Bog zna šta je potrebno njegovim vernicima. „Nekada neće odmah odgovoriti, ali uvek će se javiti – na način koji nismo ni mogli da zamislimo,“ zaključio je otac Predrag.
Njegova poruka je jasna: iako u savremenom društvu može postojati skepticizam u vezi sa molbama koje se tiču materijalnog, važno je moliti se iz iskrenog srca i sa verom. Bog nije samo za velike duhovne potrebe, već i za svakodnevne, i upravo to nas podseća kroz priče poput ove.
