Njegov život i delo ostavili su neizbrisiv trag u istoriji Srpske pravoslavne crkve i među vernicima. Iako nije bio vezan za svetovne stvari, njegova mudrost i posvećenost živote će živeti zauvek
Patrijarh Pavle, svetli duhovni lider Srpske pravoslavne crkve, rođen je 11. septembra 1914. godine u selu Kućanci kod Donjeg Miholjca, u Kraljevini Hrvatskoj i Slavoniji, tadašnjoj autonomnoj pokrajini u sklopu Austro-Ugarske.
Preminuo je 15. novembra 2009. godine, u 95. godini života, a njegova sahrana u porti manastira Svetih arhangela Mihaila i Gavrila u Rakovici, po njegovoj želji, postala je trenutak za pamćenje za sve vernike, ali i ceo srpski narod.
Sahrana je bila impresivna i dostojanstvena. Pogrebna povorka, koja je krenula od Hrama Svetog Save, stigla je u Rakovicu oko 13 časova, gde su patrijarh Pavle i sveštenici, uključujući vaseljenskog patrijarha Vartolomeja i mitropolita Amfilohija, služili opelo. Pored njih, u pomen su se uključili i poglavari drugih pravoslavnih crkava, a prisutni su bili i visoki državni zvaničnici i brojni vernici. Više od 600.000 ljudi odalo je počast ovom velikom duhovnom vođi, koji je, iako skroman i fizički slabašan, bio snažan i odlučan u svojoj veri i ljubavi prema narodu.
- Tokom sahrane, patrijarh Vartolomej je govorio o Pavlu kao “gigantu po načinu razmišljanja i duhu”, dok su mnogi prisutni istakli njegovu hrabrost u vremenima teškoća. Patrijarh Pavle je uvek bio uz svoj narod, kao pastir koji je nosio teret krsta i stradanja srpskog naroda, boreći se za očuvanje tradicije i vere u teškim vremenima. Njegove reči i dela ostala su duboko urezana u srcima svih koji su ga poznavali.
Pored duhovnih i crkvenih lidera, sahrani su prisustvovali i mnogi vernici, koji su se poklonili i prisustvovali poslednjem ispraćaju svog voljenog patrijarha. Među njima je bilo i puno predstavnika drugih pravoslavnih crkava, kao i državnih delegacija iz različitih zemalja, uključujući Rusiju, Grčku, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru i mnoge druge. Patrijarh Pavle je sahranjen uz velikog prethodnika, patrijarha Dimitrija, u manastiru u Rakovici, što je bio poslednji izraz njegovih želja.
Patrijarh Pavle je preminuo 15. novembra 2009. godine, a danima pred njegovu smrt, mnogi su primetili njegovu skromnost i unutrašnju snagu, koja nije popuštala ni u trenutku kada je bio ozbiljno bolestan. Njegova poslednja želja bila je da ne bude omrsen čak ni na samrti, iako su lekari predložili da bi to moglo pomoći njegovom zdravlju. Iako je bio bolestan, ostao je dosledan svojim principima i životu u veri. U poslednjim trenucima, medicinska sestra Mara Tešić se priseća da je, pred njegovu smrt, patrijarh samo rekao: „Nemojte me, Maro, umoran sam“, što je bila njegova poslednja rečenica pre nego što je preminuo.
Rođen kao Gojko Stojčević, Patrijarh Pavle je odrastao u skromnoj porodici, a život je započeo kao učenik i veroučitelj, pre nego što je postao monah i na kraju patrijarh Srpske pravoslavne crkve. Njegovo monaštvo započinje 1946. godine, a vrlo brzo postaje cenjeni duhovni lider. Pored monaškog života, bio je i veliki borac za prava Srba na Kosovu i Metohiji, gde je svedočio o teškoj situaciji svog naroda pred međunarodnim telima.
- Njegovo vođstvo, iako skromno i tiho, imalo je ogroman uticaj na crkvu i narod, a Patrijarh Pavle je smatrao da je najveće bogatstvo u skromnosti i veri. Živeo je asketski, odbijajući luksuz i bogatstvo, te se svuda kretao običnim autobusom, pa čak i hodao pešice, kako bi pokazao da nije vezan za materijalne stvari.
Njegove mudre reči i filozofija života i danas ostaju urezani u sećanju onih koji su ga poznavali. Patrijarh Pavle često je govorio da prava ljubav ne traži ništa za sebe, a i njegovo mišljenje o životu i smrti bio je pun dubokih moralnih poruka. Za njega, život je bio put ka Bogu, a smirenost, ljubav i zajedništvo temelj duhovne snage.
Njegove reči i danas služe kao vodič mnogima, a mnogi ljudi ga smatraju svetim, što potvrđuju i brojna sećanja na njega i njegov život. Unuka Snežana, koja je odrasla uz njega, napisala je knjigu o svom “dedi Popi”, u kojoj je podelila svoja sećanja na njegov skromni, asketski život. Za nju, patrijarh Pavle bio je uzor, ali i običan čovek, sa ljubavlju prema svojoj porodici i narodu.. Patrijarh Pavle je ostavio ne samo duhovno nasleđe, već i lekciju o tome što znači biti skroman, pošten, i voljan služiti drugima.
