Lea Anderson samohrana majkaborila se sa životnim teškoćama dok je pokušavala da obezbedi osnovne potrebe za sebe i svog sina. Jedne noći očajna i iscrpljena poslala je poruku u nadi da će dobiti pomoć, ali nije ni slutila da će to promeniti njen život
Lea Anderson, samohrana majka, sedela je u slabo osvetljenoj kuhinji svog oronulog stana. Bilo je kasno, oko dva ujutro, a njen sin Čarli nije prestajao da plače u susednoj sobi. Lea je već satima pokušavala da ga umiri, ali gladan plač nije stao. Imala je samo još malo bebi-formule za jedno poslednje hranjenje. A šta onda?
Lea je bila na dnu. Posao u restoranu jedva je pokrivao kiriju, a već je založila burmu kako bi platila hranu. Nije imala nikog da se obrati za pomoć, a njen bankovni račun bio je prazan. Pogledala je telefon i videla poruku koju je držala u nacrtima danima, ali nikada je nije poslala. Broj je pronašla u objavi gde su ljudi nudili pomoć majkama, ali do sada je sve bilo samo lažno obećanje.
- Tog noći, iscrpljena i očajna, Lea je odlučila da pritisne „pošalji“. Poruka je glasila: „Izvinite što smetam, ali ostala sam bez formule i plata mi stiže tek sledeće nedelje. Beba plače, ne znam šta da radim. Ako možete da pomognete, bila bih zauvek zahvalna.“ Nakon što je poslala poruku, spustila je telefon i tiho zaplakala, ne nadajući se odgovoru.
Ali ubrzo je ekran njenog telefona zatreperio. Poruka je stigla: „Zdravo, ovde Maks Karington. Ovu poruku ste poslali greškom, ali razumem koliko vam je teško. Ne brinite za formulu — pobrinuću se da je dobijete.“ Lea nije mogla da veruje. Ko je ovaj čovek i zašto bi joj pomogao?
Pre nego što je stigla da odgovori, stigla je nova poruka: „Sutra mogu poslati dostavu na vašu adresu. Vi se brinite samo o sebi i detetu.“ Lea je osetila kako joj se grlo steže. Neko stvarno želi da pomogne. Sutradan, ispred njenog stana, stigla je kutija puna formule, pelena i čak nekoliko igračaka. Na vrhu kutije je stajala poruka: „Za Čarlija – od Maksa.“
Lea je drhtavim rukama podigla bebu, a suze su joj navrle. Po prvi put nakon dugo vremena, imala je osećaj da neko zaista mari za nju i njenog sina. Odmah je odgovorila porukom: „Ne znam kako da vam se zahvalim.“ Maks je odgovorio: „Ne morate, samo pazite na njega.“
- Dani su prolazili, a Maks se nije zaustavio na jednoj dostavi. Svake nedelje stizale su nove potrepštine. Lea je želela da zna ko je on, pa ga je pitala, a on je odgovorio: „Neko ko je jednom imao majku koja se borila baš kao vi.“
Jedne večeri, kada je Čarli napokon zaspao, Lea je dobila još jednu poruku od Maka. „Želim da vas upoznam. Da budem siguran da ste dobro.“ Lea je oklevala. Šta ako je to opasno? Ali duboko u sebi je znala da mu može verovati. Dogovorili su se da se sretnu u kafiću.
Kada je Lea stigla, srce joj je brže zakucalo. Za stolom je sedeo muškarac u skupom kaputu, sa blagim osmehom. Bio je mnogo mlađi nego što je ona očekivala. „Vi ste… milijarder?“ upitala je, zbunjena. Maks se nasmejao. „Da, ali večeras sam samo čovek koji želi da pomogne.“
Razgovarali su satima. Lea mu je ispričala kroz šta je prošla, o svom sinu, o danima kada nije imala šta da jede. „Ne želim milostinju,“ rekla je na kraju. „Samo priliku da radim i obezbedim mu život.“ Maks je klimnuo. „Tada je ovo pravo vreme da vam ponudim posao. Treba mi neko ko vodi jednu od fondacija. Neko ko zna šta znači boriti se.“ Lea nije mogla da veruje svojim ušima. Nije mogla da izgovori ni „hvala“ jer su joj suze gušile glas.
Mesec dana kasnije, Lea je radila u kancelariji sa pogledom na ceo grad. Čarli je imao sve što mu je bilo potrebno. Svaki put kada bi primila platu, setila bi se noći kada je poslala poruku na pogrešan broj i našla spas. Njen život se potpuno promenio. I sve to zahvaljujući jednom slučajnom porukom koja je pronašla svog anđela čuvara.
