Sveti Vartolomej bio je jedan od dvanaest velikih apostola Isusa Hrista, a njegov praznik se slavi 24. juna. Njegov život i dela ostavili su dubok trag u hrišćanskoj tradiciji, a priče o njegovoj hrabrosti i čudesima prenose se vekovima. Zajedno sa svetim Jovanom Bogoslovom i apostolom Filipom, propovedao je Jevanđelje u Aziji, Indiji i Jermeniji, šireći poruku vere i pobožnosti.
Postoji jedno posebno predanje koje Svetog Vartolomeja prikazuje kao opasnog sveca za neznabošce. Prema priči, trojica apostola – Vartolomej, Filip i Jovan – suočili su se sa velikom zmijom koju su lokalni neznabošci obožavali u hramu. Kada su ubili ovu zmiju, stanovnici su ih zbog toga razapeli na krst, a Vartolomeja su postavili naopako. Tada se dogodio snažan zemljotres, što je uplašilo ljude i navelo ih da misle da ih Bog kažnjava, te su apostole skinuli sa krsta. Filip je tada izdahnuo, dok je Vartolomej preživeo i otputovao u Indiju.
- U Indiji, Vartolomej je preveo Matejevo jevanđelje na lokalni jezik, čime je omogućio širenje hrišćanske poruke među ljudima koji do tada nisu imali pristup učenju Isusa Hrista. Nakon toga, otišao je u Jermeniju, gde je, kako veruju hrišćani, iscelio carevu ćerku od ludila, pokazujući svoju moć isceljenja i duhovnu snagu. Međutim, carev brat Astijag ga je uhvatio, i prema predanju, Vartolomej je ponovo razapet, odran mu je koža, a na kraju mu je odsečena glava, čime je postao mučenik.
U narodu se Sveti Vartolomej često naziva i Vratoloma ili Vrtoloma, i poštuje se kao strog, ali pravičan svetitelj, čija dela inspirišu veru i pobožnost. Njegov grob postao je mesto čudesnih događaja. Nakon što je razapet u jermenskom gradu Albanapolju, hrišćani su njegovo telo sahranili u olovni kovčeg, a ubrzo su počela da se dešavaju čuda, posebno isceljenja bolesnih, što je privuklo veliki broj hrišćana i doprinelo brzom širenju vere.
Neprijatelji hrišćana, neznabošci, odlučili su da se oslobode moštiju apostola i bacili su kovčeg u more, zajedno sa kovčezima još četvorice mučenika: Papijana, Lukijana, Grigorija i Akakija. Međutim, Božjim čudom, kovčezi nisu potonuli, već su ih talasi odveli do različitih gradova. Tako su mošti Akakija stigle u grad Askalus, Grigorijeve u Kalabriju, Lukijanove u Mesinu, Papijanove na drugu stranu Sicilije, dok su Vartolomejeve mošti dospele na Liparska ostrva. Ovi događaji dodatno su ojačali veru u moć svetitelja i značaj njegovog života i mučeništva.
- Priče o Svetom Vartolomeju prenose se i kroz molitve koje ga opisuju kao veliko Sunce vaseljene, koje svojim učenjem i čudesima vodi ljude ka Svetlosti. Hrišćani mu se obraćaju da moli Boga za oproštaj grehova i blagoslov za svoje duše. Njegova uloga kao apostola i mučenika naglašava hrabrost, predanost i spremnost da se odbrane istina i vera, čak i po cenu sopstvenog života.
Veruje se da su njegova čuda i isceljenja odraz Božje milosti, koju Sveti Vartolomej posreduje onima koji ga poštuju i mole mu se sa verom. Ljudi i danas posjećuju crkve posvećene njemu, pale sveće i mole se za napredak, zdravlje i blagostanje, prisjećajući se istorijskih događaja koji su oblikovali njegov kult. Njegova istrajnost i spremnost na žrtvu služe kao primer hrišćanske posvećenosti i vere u Božju volju.
Kroz vekove, Sveti Vartolomej ostaje simbol pravde, snage i božanske zaštite, a njegovo ime i dela prenose se s generacije na generaciju. Iako je život ovog apostola bio pun iskušenja, njegovo nasleđe pokazuje kako hrabrost, vera i pobožnost mogu prevazići smrt i doneti duhovno nadahnuće čitavim zajednicama. Njegov kult povezuje istorijske događaje, čuda i molitvu u jedinstvenu tradiciju koja inspiriše i podseća na snagu vere, predanost Božjoj poruci i značaj apostolskog poslanja
