U duhovnom nasleđu pravoslavnog naroda, posebno mesto pripada svetiteljki koju narod poznaje pod imenom Ognjena Marija.U današnjem članku pisat ćemo o tome šta se smatra da nevalja raditi na ovaj dan.
Njeno ime izaziva poštovanje i strepnju, a ona se ne slavi često kao krsna slava, već više kao zavetna svetiteljka – uzeta iz duboke zahvalnosti, najčešće nakon preživljene nesreće, ili u nadi za zaštitu od gromova, požara i oluja.
Zbog mešavine verovanja i nepoznavanja hrišćanske istorije, u narodu je dugo postojalo uverenje da je Ognjena Marija sestra drugih značajnih svetaca – Svetog Ilije, poznatog po vatri i gromovima, Blage Marije, i Svetog Pantelije, koji je poštovan kao iscelitelj. Ovi sveci zajedno su se smatrali ognjenim svecima, čija je moć ogromna, a gnev opasan po one koji ne poštuju njihove praznike. Narod je verovao da su u stanju da “zapale zemlju” ako se njihovi dani zanemare ili oskrnave radom i nepoštovanjem.
- Na dan kada se praznuje Ognjena Marija, pravoslavni vernici ne rade, jer se smatra da bi svaka aktivnost mogla doneti nesreću, kako pojedincu, tako i njegovom domu. Toga dana se odmara, moli i posti, kako bi se zadobila milost svetiteljke. Stari običaji i verovanja prenose poruku da se svetitelji poštuju ne samo zbog straha, već i zbog nade i pomoći koju mogu doneti.
U dubini tih običaja krije se lik Svete Marine, mučenice koja je tokom života pokazala izuzetnu veru i hrabrost. Njena postojanost pred stradanjem i mučenje, njena odanost Hristu i spremnost da sve podnese za duhovnu istinu, uzdigli su je do svetiteljstva. Veruje se da joj je Gospod, zbog njene vernosti, podario duhovnu moć da pomaže onima koji joj se iskreno obrate.
Vernici joj se obraćaju u trenucima duhovne slabosti, tražeći snagu da pobede sopstvena iskušenja. U molitvama joj se obraćaju zbog borbe sa telesnim strastima, grešnim željama, navikama koje udaljuju od Božijeg puta. Traže pomoć da se očiste od greha, da pronađu pokajanje i snagu za novi početak – život ispunjen vrlinom, skromnošću i molitvom.
- Ognjena Marija se u molitvama priziva i kao zaštitnica od nevidljivih neprijatelja – zlih duhovnih sila koje, kako se veruje, vrebaju iz senki i vode ljude u greh. Ljudi joj se mole da svojim ognjenim prisustvom spali mržnju, gordost, sebičnost, zavist, srebroljublje i ostale strasti koje zarobljavaju dušu. Uvereni su da se kroz njenu pomoć može pronaći mir i unutrašnja snaga da se te duhovne zamke prevaziđu.
Važno mesto u molitvama ima i molba da se u srcu vernika zapali oganj Božije ljubavi – oganj koji ne uništava, već pročišćava, jača i osvetljava put. Vernici žele da taj oganj u njima stalno gori, kako bi postali otporniji na iskušenja i zle misli, i da žive tako da duša neprestano teži Bogu.
Takođe se traži pomoć i za trenutak prelaska iz ovozemaljskog života. Kada duša napusti telo, vernici mole Ognjenu Mariju da ih prati kroz duhovne svetove, da ih zaštiti od demonskih sila koje pokušavaju da ih odvuku sa puta svetlosti. Nadaju se da će uz njenu pomoć duša stići do Carstva Nebeskog, gde prebivaju anđeli i svi sveci, i gde i ona svetli u punom sjaju, slaveći Presvetu Trojicu – Oca, Sina i Svetoga Duha.
Za vernika, Ognjena Marija je više od svetiteljke koja nosi simboliku vatre – ona je snaga, zaštita, čistota i svetlost na putu spasenja. Njen praznik ne služi da podseti ljude na kaznu, već da ih ohrabri u duhovnoj borbi i da pruži utehu onima koji traže pomoć iz srca. Njena uloga je da vodi duše ka svetlosti, kroz pokajanje, veru, ljubav prema Bogu i istrajnost u dobru.
