Botoks je popularan tretman koji koristi botulinum toksin tip A, koji se koristi u estetskoj medicini i medicinskim tretmanima. Botoks blokira signale između nerva i mišića, što dovodi do opuštanja mišića u području gde je ubrizgan. Ovo je korisno za smanjenje bora, ali i za lečenje nekih medicinskih stanja.
Estetska primjena:
- Bore: Botoks se najčešće koristi za smanjenje bora na čelu, oko očiju (poznate kao “vrane noge”) i između obrva (poznate kao “mrštilice”).
- Zatezanje kože: U nekim slučajevima, botoks može doprineti liftingu lica i poboljšanju kontura, jer opušta mišiće koji vuku kožu.
- Smanjenje znojenja: Uveden je i u tretmane za smanjenje prekomernog znojenja, posebno na dlanovima, stopalima i ispod pazuha.
Mehriban Alijeva je istovremeno prva dama i potpredsednica Azerbejdžana, što je čini jednom od najmoćnijih žena na istoku. Po struci je lekarka, a za predsednika Ilhama Alijeva udala se 1983. godine. Njena uloga u donošenju ključnih odluka u zemlji izaziva veliku pažnju domaće i međunarodne javnosti, a njezin politički uticaj i javna ličnost postali su važan faktor u oblikovanju budućnosti Azerbejdžana. Pored političkog uticaja, njena sličnost s holivudskom zvezdom Anđelinom Džoli često se ističe u medijima, čineći je prepoznatljivom i van granica Azerbejdžana.
Mehriban Alijeva je rođena 26. avgusta 1964. godine u Bakuu, prestonici Azerbejdžana. Potomak je ugledne porodice koja se dugo bavila obrazovanjem i kulturom. Njen deda, Mir Džalal Pašajev, bio je jedan od najpoznatijih književnika Azerbejdžana, a njen ujak, Hazif Pašajev, prvi ambasador Azerbejdžana u Sjedinjenim Američkim Državama. Odgajana u tako značajnoj porodici, Mehriban je od malih nogu bila u kontaktu sa svetom intelektualaca, umetnosti i politike. Ova okolina oblikovala je njen pogled na svet i razvila njenu ambiciju da postane uticajna ličnost u društvenom životu Azerbejdžana.
Po završetku studija na Univerzitetu u Bakuu, Mehriban Alijeva postaje lekarka, a njena stručnost u oblasti medicine daje joj snažnu osnovu za dalji profesionalni uspon. Njena profesionalna karijera bila je prepoznata, ali politička scena postala je njen pravi poziv. Mehriban se udala za Ilhama Alijeva 22. decembra 1983. godine, a kroz brak sa Ilhamom, njena politička uloga postepeno je postajala sve važnija. Iako je dugo vremena bila poznata pretežno kao supruga predsednika, njeno ime ubrzo je postalo sinonim za moć, politički uticaj i značajnu humanitarnu aktivnost u Azerbejdžanu.
Značaj njenog političkog angažmana postao je očigledan 2017. godine, kada je Ilham Alijev imenovao za prvu potpredsednicu Azerbejdžana. Ova funkcija omogućila je Mehriban da još snažnije utiče na ključne odluke u zemlji. Bez obzira na to što je često kritikovana zbog svoje bliskosti sa mužem, Mehriban je uspela da izgradi svoj vlastiti politički identitet, koji je sve više bio prepoznat na međunarodnom nivou. Iako mnogi van Azerbejdžana smatraju njen politički uticaj kontroverznim, činjenica je da je Mehriban utemeljila dubok trag u političkom životu zemlje, što joj je omogućilo da bude ključna figura u donošenju važnih odluka za budućnost Azerbejdžana.
Njena uloga u kulturnim i humanitarnim projektima, prepoznaje se kroz Fondaciju “Hejdar Alijev”, koju vodi od njenog osnivanja. Fondacija se fokusira na brojne humanitarne projekte, uključujući izgradnju škola, bolnica, domova za starije i socijalnih ustanova, ali i na promociju azerbejdžanske kulture i tradicije širom sveta. Osim toga, Fondacija je poznata po svojim projektima koji se bave očuvanjem kulturne baštine Azerbejdžana, kao i međunarodnim obrazovnim inicijativama. U ovoj ulozi, Mehriban Alijeva se dokazala kao snažna i nezavisna liderka koja se zalaže za bolje sutra, kako za Azerbejdžan, tako i za šire globalne zajednice.
Njen privatni život, ipak, često je bio predmet medijskog interesa. Mehriban i Ilham imaju troje dece – dve ćerke, Lejlu i Arzu, i sina Hejdara. Lejla, najstarija kćerka, udata je za poznatog pevača Emina Agalarova. Iako su članovi porodice Alijev poznati po svom društvenom statusu, Mehriban je u više navrata isticala važnost porodičnih vrednosti. U jednom od retkih intervjua, rekla je: “Porodica je za mene glavni smisao i podsticaj u svakoj situaciji. S ponosom gledam na našu decu koja su odrasla u pristojne ljude.” U njenim rečima jasno je izražena duboka povezanost sa najbližima, što joj daje snagu i podršku u svim životnim izazovima.
Iako Mehriban Alijeva ne teži publicitetu, njen angažman u humanitarnim i političkim projektima, kao i njen značaj u azerbejdžanskoj javnoj sferi, pozicionirali su je među najuticajnije ličnosti zemlje. Njena uloga nije ograničena samo na funkciju supruge predsednika, već je ona samostalna politička figura koja se zalaže za promene u društvu. To se jasno vidi i kroz njene brojne humanitarne inicijative i uticaj u obrazovanju i kulturi.
Kontroverze koje prate njen lik, uključujući navode o plastičnim operacijama i sumnjama u njen privatni život, nisu mogle umanjiti njen politički i kulturni uticaj. Nju često nazivaju “kraljicom botoksa” zbog spekulacija o njenim plastičnim intervencijama, ali ovi medijski napisi nisu u velikoj meri uticali na njen status i moć. Iako su se pojavili i navodi o njenoj navodnoj vezi s predsednikom Belorusije, Aleksandrom Lukašenkom, Mehriban je ostala nepokolebljiva, nastavljajući da vodi političke i kulturne projekte koji su oblikovali moderni Azerbejdžan.
Sve u svemu, Mehriban Alijeva je jedinstvena ličnost koja je uspela da stvori dubok utisak na političku i društvenu scenu Azerbejdžana, koristeći svoj status da pokrene mnoge promene i unapredi život svojih sugrađana. Ujedno, ona ostaje simbol borbe žene u politici, pokazavši kako se ambicija, obrazovanje i porodica mogu ukomponovati u jedan snažan politički identitet.
