19 jun 2012. godine zauvek je ostao urezan u sećanje stanovnika malog sela Mir, nedaleko od grada Petuški u Vladimirskoj oblasti Rusije. Tog sunčanog letnjeg dana dogodila se tragedija koja je promenila živote mnogih, a najviše porodice malog Bogdana Prahova.
Petogodišnji Bogdan, jedini sin svoje porodice iz Moskve, proveo je leto na porodičnoj vikendici sa roditeljima i bakom. Tog sudbonosnog dana igrao se u dvorištu, blizu kapije, sa svojim devetogodišnjim drugom Dimom, nesvesan opasnosti koja će ga zadesiti. Za njega je to bio običan dan, ispunjen smehom, igrom i radošću letnjeg odmora. Njegova majka, Tatjana, i baka bile su zauzete u bašti, potpuno neupućene u ono što će se dogoditi.
Sve je mirno prekinuo Sergej Kozlov, komšija koji je patio od ozbiljne mentalne bolesti. Njegov nemirni um i nepredvidivo ponašanje doveli su do nemerljive tragedije. Petogodišnjak je u trenutku bio nemoćan pred silinom situacije, a niko u selu nije mogao ni da nasluti šta će se dogoditi u sledećim minutima.
- Prvi trenutci nakon nestanka su ključni za bilo kakvu potragu. Kada je Dima uleteo u dvorište vičući da je Bogdan odvučen u šumu, Tatjana je u početku mislila da deca šale. Međutim, kada je kroz kapiju pogledala i nije videla svog sina, panika je preuzela kontrolu. Komšije su odmah pozvale policiju, dok su roditelji krenuli u očajničku potragu, vičući Bogdanovo ime.
U potragu su se uključili policija, spasioci, vojnici i volonteri. Fotografije dečaka bile su postavljene po celom selu, dok su timovi za potragu pretraživali gustu šumu sa psima. Trava i gusti rastinje otežavali su potragu, ali svi su se nadali da će Bogdan biti pronađen živ. Ipak, nakon pet sati intenzivne pretrage pronađena je samo odeća dečaka. Sledećeg jutra tragovi su doveli do strašne istine – telo Bogdana Prahova je pronađeno golo, sa teškim povredama glave. Iako je fizički napad bio okrutan, pregled je pokazao da nije bilo seksualnog nasilja; smrt je nastupila usled udarca glavom o drvo.
Porodica je bila shrvana. Postavljalo se pitanje: ko može biti toliko okrutan prema jednom malom detetu? Istragu je preuzeo Aleksandar Bastrikin, a istražitelji su sproveli desetinama pregleda, ispitivali hiljade ljudi i radili genetske analize. Na osnovu opisa koje je dao Dima, napravljena je kompozitna skica, a sve osobe sa prethodnim kriminalnim dosijeom i registrovanim psihijatrijskim problemima pažljivo su proverene.
U avgustu 2012. godine priveden je beskućnik Dmitrij Semenov, koji je privremeno priznao ubistvo, ali ga Dima nije prepoznao, a DNK analiza nije bila podudarna. Semenov je kasnije povukao priznanje, tvrdeći da je bio pod prisilom.
- Istraga je nastavila da traži pravi trag, koji je konačno otkriven u januaru 2013. godine. Podudaranje genotipa Sergeja Kozlova sa tragovima na Bogdanovoj odeći pokazalo je ko je zaista počinio zločin. Kozlov, koji je imao mentalnu retardaciju i bio invalid druge grupe, živeo je u istom selu. Komšije su ga opisivali kao povučenog i netolerantnog prema ismevanju. Iako je bio pod nadzorom psihijatra, 2005. godine je skinut sa registra zbog navodne stabilizacije stanja. Tog kobnog 19. juna, Kozlov je, prema istrazi, video decu kako se voze biciklom i u trenutku napada, preplavljen stidom i besom, zgrabio je Bogdana i odveo ga u šumu.
Sudsko-psihijatrijski pregled kasnije je pokazao da Kozlov nije bio svestan svojih postupaka i nije mogao da ih kontroliše. Sud ga je 2013. godine proglasio neuračunljivim, oslobađajući ga krivične odgovornosti i upućujući na obavezno lečenje. Bogdanovi roditelji nisu mogli prihvatiti ovu odluku, osećajući da pravda za njihovog sina nikada nije zadovoljena. Kozlov se i danas nalazi na prinudnom lečenju u zatvorenoj psihijatrijskoj bolnici, a stručnjaci veruju da osobe sa sličnim mentalnim poremećajima retko potpuno ozdrave, što znači da će verovatno ostatak života provesti u bolnici.
Tragedija je otkrila ozbiljne propuste u sistemu nadzora nad mentalno obolelim osobama. Pre Bogdanovog ubistva, Kozlov je već napao jedno dete nožem, ali je umesto zatvora bio poslat na lečenje. Porodica Prahov nastavila je život dalje; dobili su još jednog sina, ali kako je Tatjana rekla, niko ne može zameniti Bogdana. Ovaj slučaj postao je simbol upozorenja o važnosti pažljivog nadzora nad osobama sa ozbiljnim mentalnim poremećajima i o posledicama nepažnje sistema
