Sutra će pravoslavni vernici proslaviti jedan od najznačajnijih letnjih praznika Preobraženje Gospodnje dan koji ima duboko teološko i simbolično značenje. Ovaj praznik zauzima posebno mesto u crkvenom kalendaru, jer nas podseća na trenutak kada se Isus Hrist, prema svedočenju Jevanđelja, pred svojim učenicima na gori Tavor pokazao u božanskoj slavi.
Njegovo lice zasjalo je poput sunca, a odeća postala bela kao svetlost, što je bio znak njegove božanske prirode i nagoveštaj događaja koji će uslediti – stradanja, smrti i vaskrsenja.
Preobraženje je u narodu poznato i kao letnje Bogojavljenje, jer se veruje da su se i tada otvorila nebesa i da se začuo glas Boga Oca koji je potvrdio: „Ovo je Sin moj ljubljeni, njega poslušajte.“ Upravo u tom prizoru učenici su dobili potvrdu da je njihov učitelj više od proroka, da je on Spasitelj i Sin Božiji, onaj koji će poneti grehe sveta.
- Prema predanju, Isus je poveo trojicu najbližih učenika – Petra, Jakova i Jovana – na goru radi molitve. Na tom mestu dogodilo se ono što se u crkvenoj tradiciji smatra čudom, ali i otkrivenjem. Pored Hrista pojavili su se Mojsije i Ilija, simboli Zakona i Proroka, što je ukazivalo na ispunjenje starozavetnih obećanja. Taj trenutak uneo je snagu i nadu u srca učenika, jer su shvatili da ih očekuju iskušenja, ali i večna slava.
Praznik se uvek slavi u vreme Gospojinskog posta, koji traje od 14. do 28. avgusta i važi za jedan od strožih postova. Vernici se tih dana uglavnom hrane posnom hranom na vodi, ali upravo na dan Preobraženja postoji izuzetak – dozvoljena je riba, kao znak radosti i duhovnog olakšanja. Time se pokazuje da i u vreme posta čovek može okusiti blagoslov i radost praznika.
Posebno važan običaj jeste osvećenje grožđa. Pošto se praznik poklapa s vremenom kada sazrevaju prvi vinogradi, vernici donose grozdove u crkvu da bi ih sveštenik osvetio i podelio narodu. Grožđe je simbol života, radosti i obilja, a u hrišćanskom shvatanju podseća i na Evharistiju, jer se od njega pravi vino koje postaje Hristova krv. U krajevima gde nema grožđa, ljudi donose drugo sezonsko voće – šljive, jabuke ili kruške – i na taj način zahvaljuju Bogu na plodovima koje im je podario.
Na mnogim mestima u Srbiji i širom pravoslavnog sveta, na ovaj dan održavaju se sabori i vašari. Ljudi se okupljaju da bi proslavili, družili se, trgovali i razmenjivali darove. Time se pokazuje da Preobraženje nije samo crkveni, već i narodni praznik, dan okupljanja i zajedništva. Brojni hramovi i manastiri posvećeni su ovom prazniku, pa vernici rado odlaze na liturgije kako bi učestvovali u molitvi i poneli duhovnu snagu u svoje domove.
U narodnoj tradiciji, Preobraženje nosi i snažnu vezu sa prirodom. Veruje se da se na taj dan menja godišnje doba, da se „list u gori preobražava, a kamen u vodi hladi“. Smatra se da lišće počinje da žuti, voda postaje hladnija, a dani kraći. To je znak da se leto približava kraju, a priroda polako ulazi u jesenji ritam. Ljudi su oduvek verovali da ovaj praznik označava prelaz iz jednog dela godine u drugi, pa se i sam naziv – preobraženje – savršeno uklapa u tu simboliku promene i prelaska.
- Posebno zanimljivo verovanje jeste da se u noći Preobraženja nebo tri puta menja. Oni koji u ponoć pogledaju u visine, prema predanju, mogu videti kako se nebo preobražava, što je simbol Božijeg prisustva i otvaranja nebeskih vrata. Vernici u tim trenucima upućuju svoje molitve, verujući da će im želje biti uslišene ukoliko su iskrene i čiste.
Suštinska poruka praznika nije samo u sećanju na događaj s gore Tavor, već i u podsećanju svakog vernika da i on sam treba da se menja, da se duhovno preobražava. Kao što se Hristos pokazao u božanskoj svetlosti, tako se i čovek, kroz molitvu, veru i pokajanje, može osloboditi svojih slabosti i postati bolji. Preobraženje nas uči da prava promena dolazi iznutra, da svetlost istine i ljubavi može obasjati svakoga ko se otvori Bogu.
Zbog toga vernici ovaj praznik doživljavaju kao trenutak kada treba zastati, zahvaliti Bogu na darovima i obratiti pažnju na sopstveni život. To je vreme introspekcije, ali i radosti, jer se kroz zajedništvo i liturgiju oseća snaga crkvene zajednice. Preobraženje nas podseća da je svaki dan prilika za duhovni rast, ali da upravo ovaj praznik nosi poseban blagoslov i podsticaj da krenemo putem unutrašnje promene.
Na kraju, može se reći da Preobraženje Gospodnje spaja prošlost, sadašnjost i budućnost: ono nas vraća u trenutak Hristovog otkrivenja na Tavoru, daje smisao sadašnjem životu kroz veru i nadu, a ujedno nas upućuje na večnu slavu kojoj svi težimo. Zato vernici ovaj praznik slave s radošću, poštovanjem i nadom, uverenjem da će i njihovi životi biti obasjani svetlom Božije milosti
